Beograd, 10. oktobar 2022. – Poslanici Narodne Skupštine i odbornici srpskih opština ni sami nemaju poverenje u moć funkcija koje obavljaju i najčešće ne znaju ni ko je glasao za njih, koje birače predstavljaju i kome su odgovorni, pokazalo je istraživanje Fakulteta političkih nauka(FPN).
Na prezentaciji dvogodišnjeg istraživanja FPN „Politike reprezentacije u Srbiji: predstavljanje i demokratski legitimitet“ koje je finansirao Fond za nauku Republike Srbije, istaknuto je da je problem pre svega u izbornom sistemu u našoj zemlji, te da bi bilo koja reforma izbornog sistema bila bolja od onoga što imamo danas.[/quotes]
„Ako njih 250 predstavlja nas 6,5 miliona, onda niti mi znamo ko nas pretstavlja, niti oni znaju koga pretstavljaju. Reforma mora da ide ka napuštanju zatvorenih izbornih lista i povećanja broja izbornih jedinica .Temelj moraju da budu slobodni i pošteni izbori, a onda i drugi izborni sistem„, istakao je profesor FPN Dušan Vučićević.
On je naglasio da poslanike i odbornike guše državni i partijski centralizam.
„Prvo što ih brine je šta pričaju i rade u okviru svoje stranke. Poslanik iz Užica, na primer, ima problem kako da objasni da je nešto važno za njegov grad, a da to shvate u Beogradu„, objašnjava Vučićević.
Profesor FPN Dušan Spasojević ističe da jako čudno što su poslanici i odbornici koji su učestvovali u istraživanju izjasnili kao obespravljeni.
„To je neobično, jer to smo slušali i od poslanika i odbornika u trećem i četvrtom mandatu, a to su ljudi kojima smo dali neku institucionalnu moć„, ukazuje Spasojević.
Kako objašnjava, ti ljudi se ne osećaju bitnim jer tvrde da je sve u rukama izvršne vlasti, da je ogromna centralizacija i da izvršne vlasti lokalnih samouprave nemaju nikakvu vlast, već da je sve u rukama Beograda.[/quotes]
Što se tiče komunikacije sa građanima, Spasojević navodi da izabrani predstavnici vlasti preferiraju neformalne kontakte sa građanima, iako imaju na rapolaganju formalne načine kao što su prijemi građana, pa tako imamo gradonačelnike koji se hvale da ceo grad ima njihov broj telefona.
Takođe, ističe Spasojević, neobično je da se jako insistitira na komunikaciju kroz partijske kanale, jer stranke više vole da građani dolaze i govore o problemima u njihovim kancelarijama.
„Formalni kanali komunikacije ne rade, a neformalni jačaju. To je dobro zato što će neki zahtevi građana biti preneti i doći će do nekih institucija, a loše je zato što se umanjuje značaj lokalnih odbornika i skupština ili nacionalnog parlamenta. Sem toga, podstiče se lični, diskrecioni odnos što dovodi do koncentracije moći„, upozorava Spasojević.
On kaže da istraživanje pokazuje da izabrani predstavnici vide građane kao nedovoljno zainteresovane i informisane o politici, a da sva istraživanja pokazuju drugačije.
„Imamo nezadovoljstvo građana, koji oni ne znaju kako da ga artikulišu a izabrani predstavnici ih odguruju od sebe jer zahtevi koji dolaze od građana ili ne mogu da se reše ili nisu dobro adresirani„, kaže Spasojević.
On dodaje da izabrani predstavnici vlasti uglavnom žele da pričaju sa građanima o konkretnim problemima, koji nemaju političku ili ideološku konotaciju, ali ne i o politički osetljivim temama kao što su ljudska prava ili demokratija.[/quotes]
Docentkinja FPN Jelena Lončar izjavila je izabrani predstavnici često nisu sigurni u čije ime treba da govore, ko su ljudi koji su ih izabrali i u čijem bi interesu trebali da govore.
„Oni uglavnom nastupaju iz sopstvenih uverenja i ideloških vrednosti, pa ne obraćaju pažnju na interese ljudi koji su ih izabrali. Svoju oddgovornost prema biračima svode na izbore, ali izbore ne možemo smatrati dovoljnim mehanizmom odgovornosti jer se održavaju jednom u četiri godine„, poručuje Lončar.
