Beograd, 11. februar 2017. (Autonomija) – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sebe postavilo iznad sudskih institucija i najvećem broju civilnih žrtava rata uskratilo njihova zakonska prava.
Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nakon što je dobilo nalog Upravnog suda da iznova odluči po zahtevu Rasima Pecikoze, ponovo odbilo da mu prizna pravo na mesečno novčano primanje kao članu porodice civilne žrtve rata, uz obrazloženje da to pravo ne može biti priznato za žrtve stradale van teritorije Srbije.
FHP, koji zastupa Rasima Pecikozu, smatra da je Ministarstvo postupilo suprotno zakonu i stavovima Upravnog i Ustavnog suda, te time sebe postavilo iznad sudskih institucija i potvrdilo raniju nameru da najvećem broju civilnih žrtava rata u Srbiji uskrati njihova zakonom zajemčena prava.
Fond je poručio da će u ovom i u sličnim slučajevima u ime podnosilaca ponovo tražiti zaštitu pred Upravnim sudom.
U saopštenju se navodi da je Rasimov sin, Sead Pecikoza, stradao kao civil nakon što je 22. oktobra 1992. godine, zajedno sa još 15 drugih osoba bošnjačke nacionalnosti, otet iz autobusa u blizini mesta Sjeverin kod Priboja i odveden od strane pripadnika srpske dobrovoljačke jedinice „Osvetnici” u pravcu Višegrada. Kako je utvrđeno u presudi Okružnog suda u Beogradu, brutalno je mučen i potom lišen života, a njegovo telo ni posle 24 godine nije pronađeno.
Dodaje se da je Seadov otac Rasim u julu 2012. godine podneo zahtev za sticanje statusa člana porodice civilne žrtve rata, na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata, koji je odbila opštinska uprava u Priboju, a zatim i pomenuto Ministarstvo po žalbi, uz obrazloženje da se Zakon ne može primeniti na slučajeve koji su se dogodili van teritorije Srbije.
FHP je potom u ime Rasima Pecikoze podneo ustavnu žalbu, koju je Ustavni sud u avgustu prošle godine usvojio i naložio da Upravni sud ponovo odluči po tužbi, a koji je zatim to i učinio i vratio predmet Ministarstvu na ponovno rešavanje.
“Ministarstvo je sa svoje strane donelo odluku identičnu prethodnoj i opet odbilo zahtev, sa suštinski istim obrazloženjem. U relevantnim odredbama čl. 2 i 3 Zakona o pravima civilnih invalida rata, ni na jednom mestu nije navedeno da se civilnom žrtvom rata može smatrati samo ono lice koje je poginulo na teritoriji Republike Srbije. Da mesto pogibije ne može biti odlučujuća činjenica za odbijanje zahteva bilo je potvrđeno i u sudskoj praksi, na osnovu čega je znatan broj žrtava izbeglih u Srbiju iz Hrvatske i BiH ostvario invalidnine i mesečna primanja po osnovu ranjavanja, odnosno pogibije člana porodice. Međutim, ta su im prava naknadno ukinuta. Do tog ukidanja upravo je i došlo kada je FHP podneo zahteve u ime članova porodica Bošnjaka ubijenih u Sjeverinu. Pošto su oni odbijeni od strane opštinskih organa, FHP je u žalbi ukazao da se u njihovoj situaciji radi o diskriminaciji. Ministarstvo je zatim, sa svoje strane, kako bi ‘izravnalo’ sve podnosioce u pravima, umesto da usvoji zahteve za 15 porodica iz Sjeverina, rešilo da promeni svoje tumačenje Zakona i liši prava sve žrtve i njihove porodice poreklom iz Hrvatske i BiH (radi se mahom o žrtvama srpske nacionalnosti)”, napominje se u saopštenju.
FHP ukazuje da ovde nije reč o pravnoj praznini u zakonskom tekstu, već o kršenju prava velikom broju građana koji su ili imali razumno očekivanje da će im zahtev biti usvojen, ili su već ostvarivali pravo koje im je potom ukinuto.
