Beč, 22. jun 2020. – Popularnost politike predsednika Aleksandra Vučića ima puno veze sa mentalitetom ljudi u Srbiji, s tim što mnogi gaje izvesnu nostalgiju prema autoritarizmu, ali i s tim što su ogromnoj većini građana egzistencijalna pitanja daleko važnija od slobode medija ili demokratije, piše 22. juna austrijski dnevnik „Štandard“ (Der Standard).
“Iako šef države sa sklonošću prema autoritarizmu trpi teške kritike u progresivnim beogradskim krugovima, pre svega zbog nepoštovanja medijskih sloboda i nazadovanja demokratije, nijedan srpski političar od 1990. godine do danas nije uspeo da ubedi toliki deo birača„, piše dnevnik.
Pritom, kako se navodi u komentaru, „Vučić nije nikakav sjajan govornik i često drži patetične govore, ali kod mnogih ljudi stvara utisak da se za njih zalaže“ i, kao i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, „ljudima daje osećaj da ih sluša i da ih shvata ozbiljno„.
„Predsednik ne deluje arogantno. Vešto se trudi da se redovno sastaje s međunarodnim političarima. Koristi stari Titov trik da izigra Zapad protiv Istoka, i istovremeno ljudima u Srbiji daje osećaj ‘Mi smo ponovo neko i nešto„, piše „Štandard„.
Po pisanju dnevnika, u izbornoj kampanji i predizbornim spotovima „upadao je u oči kult ličnosti koji se gradi oko Vučića, koji građane uspeva da pridobija i time što se predstavlja kao žrtva„.
„U medijima koji mu direktno služe, svako malo se piše o tome kako ga progone zle inostrane sile, da se planira atentat na njega, ili da je žrtva krajnje nepravednog postupanja. Mnogi građani zahvaljujući takvoj strategiji staju uz svog progonjenog šefa države. To u Srbiji pada na plodno tlo i zato što je jedan premijer, Zoran Đinđić ubijen 2003. Kult žrtve u jugoistočnoj je Evropi tesno povezan s nacionalizmom. Malo je narativa koji su toliko uspešni„, piše list.
Pa ipak, popularnost Vučićeve politike, kako se ocenjuje, ima veze i s tim kako većina ljudi u Srbiji funkcioniše.
List prenosi rezultate ankete iz 2018. godine Nacionalnog demokratskog instituta (NDI), u kojoj je 60% ispitanih imalo pozitivno mišljenje o Rusiji, 56% o Kini, a svega 27% o Evropskoj uniji, što je, kako se navodi, ubedljivo najniža stopa u celoj Jugoistočnoj Evropi.
U komentaru se ukazuje i da je svega 45% građana za ulazak Srbije u EU, a da su simpatije prema Rusiji od dolaska Vučića na vlast porasle za 20%.
„Obrazovanim ljudima u Beogradu i drugim gradovima su demokratizacija i građanske slobode važne, ali za ogromnu većinu građana su nezaposlenost i veće plate dva najvažnija pitanja„, piše bečki list.
„Štandard“ dodaje i da u Srbiji i dalje postoji odredjena nostalgija prema autoritarizmu, a da mnogima nedostaje dublje razumevanje za značaj podele vlasti i nezavisnih institucija.
Tu konstataciju list potkrepljuje anketom Vestminsterske fondacije za demokratiju u kojoj je 49% građana Srbije reklo da želi demokratsku vlast, 43% se izjasnilo za autoritarnog lidera, dok je 8% reklo da jesu za demokratiju, ali da na vlasti ipak žele „čvrstu ruku“, prenosi Euractiv.
