Kopenhagen – Popularnost SAD u svetu je opala za poslednjih godinu dana, najviše u muslimanskim zemljama, dok su percepcije Rusije i Kine postale pozitivinije, posebno na globalnom jugu.
To su rezultati novog Indeksa percepcije demokratije.
Istraživanje kojim su obuhvaćene 53 zemlje pokazuje da u gotovo svim zemalja ljudi imaju pozitivnu sliku o Evropskoj uniji, Ujedinjenim nacijama i SAD i negativnu o Rusiji.
Kada je u pitanju Kina, svet je podeljen. Dok zapadne demokratije, posebno SAD, evropske zemlje, Australija, Japan i Južna Koreja imaju negativne stavove prema Kini, ostatak sveta ima pozitivno mišljenje.
„Stavovi prema Rusiji i Kini otkrivaju oštru podelu u mišljenju između negativnih percepcija na globalnom severu i pozitivnih percepcija na globalnom jugu. Od 2022. do 2024. percepcije i Rusije i Kine su postale sve pozitivnije, posebno na globalnom jugu, što dodatno deli globalno javno mnjenje„, navodi se u istraživanju.
Sa druge strane, reputacija SAD je narušena od proleća 2023. do proleća ove godine.
Pad pozitivnih stavova prema SAD je posebno izražen u zemljama s većinski muslimanskim stanovništvom u kojima je sprovedeno istraživanje (Indonezija, Malezija, Turska, Maroko, Egipat i Alžir), ali i u mnogim evropskim državama (Švajcarska, Irska, Ukrajina i Nemačka).
Većina zemalja širom sveta ipak i dalje smatra da SAD imaju pozitivan uticaj na globalnu demokratiju, posebno u Latinskoj Americi, Aziji i nekoliko ističnoevropskih zemalja kao što su Poljska i Ukrajina.
„Međutim, uticaj SAD na globalnu demokratiju kritičnije se vidi u zapadnoevropskim zemljama, gde su stavovi pomešani ili čak pomalo negativni„, navodi se u istraživanju i dodaje da je tokom protekle četiri godine percepcija globalnog uticaja SAD postala pozitivnija, dostižući vrhunac 2022. ili 2023, posle čega je naglo opala ove godine.
Upitani da li njihova zemlja treba da prekine ekonomske odnose s Rusijom zbog njene invazije na Ukrajinu i s Kinom u slučaju da napadne Tajvan, stavovi su se tokom protekle dve godine više promenili u pravcu zadržavanja, a ne prekidanja veza i s Rusijom i s Kinom u većini zemalja širom sveta, posebno na globalnom jugu i u zemljama sa muslimanskom većinom.
Podrška prekidanju ekonomskih veza s Rusijom je i dalje velika u Evropi i SAD, dok je većina ljudi u ostatku sveta više za održavanje odnosa.
Ista podela između Zapada i ostatka sveta postoji i kada je u pitanju prekid ekonomskih odnosa s Kinom ako bi pokrenula invaziju na Tajvan.
U pogledu podrške Ukrajini, trećina svetske populacije smatra da je „premalo“ učinjeno da se pomogne toj zemlji, gotovo polovina (46%) veruje da je pomoć bila „u pravoj meri„, dok je 19% reklo da je urađeno „previše„.
Ipak, sve je manje onih koji kažu da je pomoć premala, a raste broj ljudi koji smatraju da je prevelika, a taj „zamor od pomoći“ je posebno raširen u Nemačkoj.
Istraživanje je pokazalo i da je poverenje u demokratiju ostalo na visokom nivou, sa 85% ispitanika koji su rekli da je važno da njihova zemlja bude demokratska.
Međutim, samo je 58% njih reklo da je zadovoljno stanjem demokratije u svojoj zemlji, a polovina ispitanika, i u demokratskim i nedemokratskim zemljama, oseća da njihove vlade rade samo u interesu male grupe ljudi.
Najveća pretnja demokratiji je za većinu ispitanika (68%) ekonomska nejednakost, već treću godinu za redom, zatim korupcija (67%) i uticaj globalnih korporacija (60%).
Po pitanju uticaja društvenih mreža na demokratiju svet je podeljen. U Evropi i Severnoj Americi većina ljudi misli da imaju negativan ili pomešan uticaj, dok u drugim zemljama imaju pozitivnije stavove.
Rat i nasilni konflikti se sve više vide kao najvažniji globalni izazovi, a iza njih su siromaštvo i glad i klimatske promene.
Prošle godine je došlo do porasta udela ljudi koji kažu da su migracije i terorizam među najvećim svetskim izazovima, posebno među Evropljanima.
Evropljani i Amerikanci smatraju da prioritet njihovih vlada treba da bude poboljšanje zdravstvene zaštite, borba protiv klimatskih promena i smanjenje imigracije, dok su za stanovnike Azije i Latinske Amerike najvažniji borba protiv korupcije i ekonomski rast.
Sve više Evropljana smatra da prioritet njihovih vlada treba da bude smanjenje imigracije i ove godine je to pitanje za većinu Evropljana prvi put postalo važnije od klimatskih promena.
Istraživanje je sprovedeno od februara do aprila, u 53 zemlje u kojima živi 75% svetskog stanovništva, a anketirano je gotovo 63.000 ljudi, preneo je DES.
