Beograd, 28. oktobar 2016. – Odnosi Beograda i Prištine od početka primene Briselskog sporazuma nisu normalizovani, na terenu deluje da proces normalizacije tih odnosa nije ni počeo, a građani u severnom delu Kosova žive sve gore, ocenila je 28. oktobra urednica portala KosSev Tatjana Lazarević.
Na skupu u Beogradu o politikama za unapređenje odnosa Beograda i Prištine iznet je podatak iz istraživanja iz 2015. prema kome 39% mladih Albanaca nikada nije srelo Srbe, 2% tečno govori srpski jezik, dok albanski jezik govori samo 0,3% mladih Srba, prenela je Beta.
"Na terenu ne može da se govori o normalizaciji odnosa, jer ga prati narušavanje kvaliteta života običnih građana. Proces normalizacije nije ni započeo, na delu je nenormalizacija", rekla je ona i dodala da u praksi nisu vidni rezultati dijaloga dve strane u Briselu.
Ona je na konferenciji "Nove politike za unapređenje odnosa Srbije i Kosova" u Beogradu rekla da je kvalitet života građana na severu Kosova loš, zato što građani imaju mnogo problema i ne mogu da ostvare osnovne potrebe i ispune osnovna prava.
"Kada građani žele da ispune osnovna prava, lutaju od jedne do druge institucije – od ostatka srpskih institucija do kosovskih, koje još nisu profunkcionisale", rekla je Lazarević i dodala da je za građanje severa problematično vađenje izvoda iz matične knjige rođenih, lične karte, kao i ostvarivanje imovinskih prava i obavljanje privrednih delatnosti.
Lazarević je ocenila da integracija srpskih policajaca u kosovsku policiju nije poboljšala bezbednost građana na Kosovu, o čemu svedoči povećan broj krađa u Kosovskoj Mitrovici.
Ona je rekla da je među stanovnicima severa Kosova uvrženo mišljenje da se odnosi Srba i Albanaca nikada neće normalizovati.
Predstavnik Inicijative mladih za ljudska prava Kosova Albert Selimi rekao je da su odnosi Srba i Albanaca na Kosovu "veoma osetljivi", a da je Briselski dijalog koji je usmeren na normalizaciju odnosa, "zatvoren i netransparentan".
Selimi je kazao da je problematično to što kosovska vlada ne objavljuje konkretne informacije o tome šta je potpisano u Briselu, to što obe strane "imaju svoj narativ", a problematično je i to što mediji često pogrešno i dvosmisleno informišu o Zajednici srpskih opština.
"Prioritet dijaloga treba da budu građani obe zemlje, a ne da se čuju samo političari. Bitno je suočavanje sa prošlošću. Na Kosovu se i dalje misli da je Srbija odgovorna za sve žrtve rata", rekao je Selimi i dodao da su ratni zločini na Kosovu izazov regiona zato što nisu nađeni ni oni koji su ubijeni, ni odgovorni za ta ubistva, niti su institucije zainteresovane za sudbinu nestalih.
Selimi je kazao da je 2015. godine sprovedena studije "Koliko mladi Srbi i Albanci poznaju jedni druge" koja je pokazala da 39% mladih Albanaca nikada nije srelo Srbe, a da skoro 70% ne razume odnose Beograda i Prištine.
"Razlog tome su etnički, geografski i jezički problemi", rekao je on i dodao da je komunikacija mladih Albanaca i Srba otežana zato što samo 2% mladih Albanaca zna tečno da govori srpski jezik, a samo 0,3% mladih Srba zna da govori albanski jezik.
On je ocenio zabrinjavajućim i to što samo 1% Albanaca zna na kojim su mestima počinjeni ratni zločini protiv Srba, kao i to što je u udžbenicima istorije nalaze diskriminatorni tekstovi.
Predstavnik Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kazao je da se ta organizacija zalaže da se osnuje Fond za Kosovo, kako bi se učinio transparentnijim iznos novca koji ide za Kosovo, jer "kada se ode tamo, ne vidi se gde je taj novac završio".
Predstavnica Centra za praktičnu politiku Sara Dereta rekla je da je pitanje kako treba da se finansiraju institucije na Kosovu, jer ne postoje ujednačne informacije o rashodima institucija.
"Za istu godinu dobijemo različite informacije o trošenju novčanih sredstava. Mi ne dovodimo u pitanje finansiranje institucija na Kosovu. Novac treba da se usmerava na život ljudi na Kosovu", rekla je Sara Dereta.
.
