Dragan Popović,direktor Centra za praktičnu politiku pristupio je novoformiranoj političkoj grupaciji Levica Srbije. Popović ističe da je posle 13 godina profesionalnog i aktivističkog rada u NVO sektoru odlučio da promeni metodologiju delovanja, radeći za iste ciljeve – slobodu i pravdu.
Popović za Dijalog Net govori o svojim rezultatima kao aktiviste civilnog sektora, o razlozima političkog angažovanja u Levici Srbije.
Koji su najznačajniji rezultati koje ste postigli kroz rad u nevladinom sektoru, a odnose se na slobodu i pravdu?
Najvažniji rezultat je napredak u zakonskom okviru za zaštitu ljudskih prava od 2004. od kada sam aktivan u organizacijama za ljudska prava. Pre svega mislim na donošenje nekoliko zakon protiv diskriminacije, uključujući i krovni zakon 2009. godine. Veliki uspeh je i osnivanje, izgradnja, ali i odbrana nezavisnih institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava, poput Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Šta su prioriteti u nastupajućem političkom angažmanu?
Prioriteti su vraćanje vrednosti u politiku, pre svega vrednosti za koje sam se i do sada borio – sloboda, pravda i jednakost. U okviru ovih vrednosti mora se tražiti odgovor na sve izazove sa kojima se Srbija suočava. Posebno ću se truditi da nastavim borbu za prava marginalizovanih grupa, za uspostavljanje jakih institucija kao osnove za vladavinu prava i za unapređenje poštovanja zakona.
Kao nestranačka ličnost bili ste član Programskog savet LDP-a. Poznato je da ste dali neopozivu ostavku na članstvo u Programskom savetu zbog, između ostalog ’’koketiranja’’LDP sa SNS. Šta je Vaša ’’naučena lekcija’’ posle tog iskustva u politici?
Članstvo u političkom savet ne smatram ozbiljnim političkim iskustvom. Verujem da ću tek sada, kada sam i član neke političke organizacije, steći pravo političko iskustvo. Samim tim, prave lekcije ću tek izvući.
Jedan ste od osnivača Kuće ljudskih prava. Imate li informaciju dokle se stiglo sa istragom u vezi napada na Kuću ljudskih prava?
Nema nikakvih novih informacija, istraga još uvek tapka u mestu.
Nedavno ste, sa delegacijom Kuće ljudskih prava, bili na sastanku sa predsednikom vlade Republike Srbije. Da li Aleksandar Vučić suštinski razume značaj i ulogu civilnog društva u Srbiji?
Niti razume, niti mu je stalo da razume. Vučić je na rečima promenio svoje stavove, shvativši da mu to trenutno donosi podršku Zapada i osigurava vlast. Ponaša se slično kao i Milošević koji je započeo ratove za Veliku Srbiju iako sam ne veruje da je bio nacionalista. Prosto je procenio da je to probitačno u datom trenutku.
Ukazivali ste, kao i brojni predstavnici civilnog društva, na nepravilnosti prilikom raspodele budžetskih sredstava na jednom od konkursa Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Kakav je epilog?
Na žalost, nikakav epilog nije usledio. Neodgovornost kao pravilo našeg političkog i javnog života dovodi do ogromnih posledica kada je u pitanju razvoj demokratije i vladavine prava. Ako je moguće da bez ikakve reakcije tužilaštva završi „čist“ slučaj pokušaja pljačke 2 miliona evra, možemo samo zamisliti koji iznosi se na dnevnom nivou otimaju od građana i građanki Srbije, između ostalog i zbog sigurnosti ljudi na pozicijama da im tužilaštvo neće ništa uraditi.
Zašto Levica Srbije? Zašto baš sad ’’transfer’’ u politiku?
Levicu Srbije sam prepoznao kao stranku koja zastupa bazične vrednosti koje i ja zastupam – pre svega slobodu i zaštitu ljudskih prava, posebno prava najugroženijih i pravdu, tj. jednakost svih pred zakonom, jednake šanse bez obzira na status, poreklo ili bilo koju ličnu osobinu, pravnu državu i bespogovorno poštovanje zakona. Nakon 15 godina u civilnom sektoru, čini mi se da je došlo vreme da se za ove vrednosti borim kroz političku stranku, tj. da probam drugačijom metodologijom da postignem iste rezultate.
Da li je Srbija blizu ili daleko od slobode i pravde?
Srbija je u tragičnoj situaciji kada je reč o vrednostima na kojima počiva. Glavni razlog je upravo konfuzija u politici države oko tih vrednosti i pokušaj da se „depolitizuje“ politika, tj. da se upravljanje javnim poslovima odvoji od etike i vrednosti.
Šta je najveća pretnja slobodi i pravdi u Srbiji?
Najveća pretnja bez ikakve sumnje je vlast. Uvek je vlast ta koja najefikasnije može da ugrozi pravdu i slobodu u nekoj državi. Srbija je odličan dokaz za to.
Kako se boriti za slobodu i pravdu u državi u kojoj vlast ignoriše i omalovažava rad nezavisnih kontrolnih institucija, u kojoj se ’’vladavina prava’’ razume kao ’’pravo vladavine’’, u kojoj je borba protiv korupcije samo dobar predizborni slogan?
Ta borba će svakako biti duga i teška. I puna pogrešnih koraka. Jedini način je da svako na svom mestu uradi sve što može kako bi se vrednosti odbranile. To znači da nezavisne institucije rade svoj posao (što već uglavnom i rade), da organizacije civilnog društva budu mnogo aktivnije i organizovanije, ali pre svega – da dođe do dramatičnih promena u političkim strankama i da one počnu da se ponašaju odgovorno, kako u promociji svojih progama, tako i u vršenju vlasti.
Mesecima već svedočimo da se prorežimski mediji na brutalan način obračunavaju sa nezavisnim kontrolnim institucijama, medijima i organizacijama civilnog društva. Na koji način društvo da se suprostavi takvim pojavama?
Društvo ima svoje mesto u borbi za uređenu državu i pristojnost u medijskom prostoru. Pa ipak, najveći domet društvo će postići ako izvrši dovoljno jak pritisak na institucije države da počnu da rade svoj posao. Hajke na ljude, govor mržnje, promocija nasilja – sve su to pojave sa kojima se mora i zakonski obračunati, a to može samo država.
Proleće će obeležiti još jedan izborni ciklus. Javnost je preplavljena sa mogućim predizbornim i postizbornim koalicijama? Čini se da političke grupacije ne poklanjaju dovoljno pažnje ključnim detaljima – kako i čime animirati neodlučno i pasivno biračko telo i kako obezbediti regularnost i bezbednost predizbornih i izbornih aktivnosti?
Mislim da se političke stranke trude koliko mogu. Veliki problem je ogroman otpor građana prema angažovanju u strankama. Bez „sveže krvi“ u postojećim ili novim strankama, iluzorno je očekivati velike pomake u načinu rada i porukama koje se šalju. U ovom trenutku nalazimo se u začaranom krugu gde građani nisu zadovoljni strankama, ali ne žele da uđu u njih i promene stvari. Moraćemo da se oslonimo na ovo što danas postoji u opozicionim strankama da se taj krug konačno prekine.
Dragan Popović je rođen 12.10.1980. u Kraljevu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, master u međunarodnom pravu. Radio je kao koordinator programa u Centru za prava manjina (od 2003. do 2004.), Inicijativi mladih za ljudska prava ( od 2004. do 2005.). Popović od 2005. do 2007. postaje prvo zamenik izvršnog direktora, zatim izvršni direktor Inicijative mladih za ljudska prava. Zatim, od 2007. do 2010. radi u istoj organizaciji kao direktor programa, da bi 2010. osnovao Centar za praktičnu politiku i vršio funkciju direktora organizacije do ulaska u Levicu Srbije.
Tokom višegodišnjeg angažmana u civilnom sektoru, između ostalog, bio je član Radne grupe Ministarstva prosvete za unapređenje obrazovanja na manjinskim jezicima u Srbiji i član Radne grupe za pisanje Nacionalne strategije za razvoj podsticajnog okruženja za civilno društvo u Srbiji (deo koji se odnosi na evropske integracije i civilno društvo).
Dragan Popović je i član Upravnog odbora Kuće ljudskih prava i demokratije, Fondacije za nove komunikacije Dokukino i Programskog saveta Nacionalnog konventa za EU.
