Tradicionalne stranke desnog i levog centra gube na popularnosti u celoj Evropi, što je posledica ekonomske krize, dodatno pojačana velikim prilivom migranata.
Ovo je ozbiljan problem jer dovodi do formiranja nestabilnih vlada i podeljenih parlamenata koji nemaju kapacitet da donesu teške odluke poput reformi ili prihvata izbeglica, prenosi britanski dnevnik Gardijan. Analitičar Londonske škole ekonomije Sajmon Hiks (Simon Hix) naveo je da bi mogla da nastane prava politička kriza ukoliko tradicionalne partije ne uspeju da se suoče s ovim problemom.
"Svedoci smo sve veće fragmentacije glasova, kako na levici tako i na desnici. Tradicionalne stranke levog i desnog centra, koje su nekada mogle da se uzdaju u 40% glasova, sada su svedene na 20 do 25%. To se događa svugde i može biti veoma problematično", rekao je Hiks, profesor evropske i komparativne ekonomije na Londonskoj školi ekonomije.
Politička fragmentacija koja je na delu u Evropi, sa porastom podrške ranije manje ili više marginalizovanim strankama, rezultira formiranjem slabih vlada i rascepkanih parlamenata, što otežava usvajanje teškoj reformi ili prihvatanje kontroverznih politika poput prihvata većeg broja migranata. U ovakvim okolnostima otežane su i potrebne reforme na međunarodnom planu, poput promena pravila u zoni evra ili evoropskoj politici azila.
"Vidim dva moguća scenarija. Ili će se tradicionalne partije u Evropi navići na taj novi svet i početi ozbiljno da razmišljaju o načinu da izgrade nove vrste koalicije na širokim osnovama", kazao je Hiks.
"ili to neće učiniti, a u tom slučaju ishod bi mogla da bude prava politička kriza, ili čak nemogućnost upravljanja", naveo je on.
U Gardijanu se navodi da su ove godine, u trenutku kada je Evropi to najmanje potrebno, nakon izbora u više zemalja EU stvoreni podeljeni parlamenti, nestabilne koalicije i podeljene i slabije vlade. Ovo je slučaj u Španiji, Irskoj, Slovačkoj i Portugaliji. Pored toga, u Nemačkoj, u kojoj su u martu održani regionalni izbori, zabeležen je velliki proboj antiimigrantske partije AfD što nagoveštava kraj kulture političke stabilnosti u najvećoj privredi Evrope, koji je trajao od kraja Drugog svetskog rata.
Gardijan podseća da je uticaj ekonomske krize na urušavanje politilkog konsenzusa poznata stvar. Istraživanje 800 izbora tokom prethodnih 140 godina koje je sproveo minhenski IFO institut pokazalo je da je i u prošlosti politička neizvesnost osetno rasla sa finansijskim krizama. Tada su vladajuće većine bile slabije, a polaritacija rasla.
Od ovoga koristi posebno ima ekstremna desnica, koja krivicu najčešće svaljuje na manjine i strance. Ekstremna desnica povećavala je broj glasova oko 30% tokom pet godina nakon finansijskih kriza.
Kako Gardijan ukazuje, to je slučaj u zapadnoj Evropi i Skandinaviji, gde se beleži značajan rast desničarskih antievropskih i antiimigrantskih partija kakve su Nacionalni front u Francuskoj i Alternativa za Nemačku (AfD) u Nemačkoj.
U centralnoj i ističnoj Evropi takođe je u porastu desnica, ali je reč o strankama starog stila, autoritarnim, nekada sa religioznim karakterom, a u svakom slučaju ultra konzervativnim. To je slučaj poljske partije Pravo i pravda i Fideša u Mađarskoj, koje su trenutno na vlasti i u čestim su sukobima sa EU zbog mera kojima se može narušiti demokratija.
Jedan od novijih slučajeva su izbori u Slovačkoj gde je 6. marta tehnički pobedila stranka levog centra Smer SD, ali je izgubila većinu i dobila samo 28% glasova, pa je formirala nestabilnu koaliciju sa malom desničarskom Slovačkom nacionlanom partijom, liberalima desnog centra i partijom koja predstavlja mađarsku manjinu. Koalicija je sklopljena uz velika trvenja.
Na jugu Evrope, u Španiji, Portugaliji i Grčkoj, koje su najviše pogođene ekonomskom krizom, a u slučaju Grčke i migrantskom, polarizacija nakon 2008. više je koristi donela levici nego desnici, što je uglavnom posledica relativno skorog isksutva ovih zemalja sa fašističkom vladavinom.
U pogledu stabilnosti, rezultat je međutim isti – slabe vlade, za koje postoji mogućnost da ne izguraju ceo mandat, prenosi Gardijan.
Izvor: The Guardian
