Beograd, 21. februar 2019. – U ovakvoj političkoj i društvenoj klimi, danas je u Srbiji opasnije izgovoriti istinu, nego laž, izjavila je FoNetu novinarka Jovana Polić, uz ocenu da građani ne mogu da razdvoje šta je istinita, a šta lažna vest i da je medijska pismenost neophodna kako za građane, tako i za novinare.
Opasnije je danas u Srbiji izgovoriti istinu, jer se izlažete riziku da budete optuženi za zastupanje interesa neke druge strane, ukazala je Polić, jedna od autorki dokumentarnog filma "Medijski vrisak".
Prema njenim rečima, lažne vesti su postojale oduvek, ali se danas, razvojem novih tehnologija, mnogo brže šire kroz javni prostor.
Polić je, u okviru serijala Press Extra, novinarki Andrijani Milaćević, rekla da su mediji u Srbiji suočeni s politizacijom, napadima i pretnjama novinarima.
Ukazala je i na uredničke i finansijske pritiske, skrivenu cenzuru i otvorenu autocenzuru, uz neprimenjivanje medijskih zakona i rastuću koncentraciju vlasništva.
Polić smatra da građani, u takvom medijskom okruženju, ne znaju kakve informacije konzumiraju, niti u čijem interesu mediji rade.
Mnogo je informacija dostupnih širokom auditorijumu, kroz onlajn i tradicionalne medije, mada i građani, kako je napomenula, nisu u stanju da pritisnu medije da proizvode kvalitetan sadržaj i objavljuju istinite vesti
Govoreći o tabloidima i tabloidnim portalima, Polić je predočila da je građanima veoma lako plasirati lažnu vest, jer objektivnost više nije važna.
Ide se na emocije i lični stav, što zovemo postistinom, koja je, kao termin, uvrštena u Oksfordov rečnik, precizirala je Polić.
Prema njenom stavu, u medijima je postalo sve ogoljeno, nepristojno, gadno, bedno i, pre svega, poražavajuće za profesiju.
Budući da nemaju mogućnost da razdvoje šta je istinita, a šta lažna vest, građanima je više nego neophodna medijska pismenost, ali i novinarima, koji plasiraju takve vesti, istakla je Polić.
Ona je uverena da je proizvodnja kvalitetnog i istinitog medijskog sadržaja jedini način borbe protiv lažnh vesti.
Ključ za podizanje kritičke svesti javnosti moglo bi da bude i uvođenje časova medijske pismenosti u osnovne škole.
