Beograd, 01. februar 2017. – Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo je inicijativu za stvaranje batajničkog mesta sećanja na mestu gde su pronađeni posmrtni ostaci 744 Albanaca stradalih tokom rata na Kosovu.
Kako je prenela Beta, pokretanje inicijative je objavljeno na na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen "Dosije o uklanjanju dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu".
''Šesnaest godina nakon otkrića masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i kod jezera Perućac i više od tri godine po otkrivanju masovne grobnice Rudnica, na tim lokalitetima ne postoje nikakva obeležja koja bi ukazala na to da su na teritoriji Srbije pronađene stotine leševa žena, dece i muškaraca civila stradalih u brojnim masovnim zločinima na Kosovu'', kazala je direktorka pravnog programa FHP Milica Kostić.
Ona je kazala da FHP poziva nadležne organe da odgovorni za zločine moraju da budu procesuirani i da intenziviraju potragu za nestalima i dodala da do sada niko u Srbiji nije odgovarao za operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovne grobnice.
Na snazi je trend ućutkivanja žrtava. Osobe koje su odgovorne za zločine dobijaju društvenu pažnju, bivaju odlikovane postavljane na pozicije. Vreme je da ratni zločinci zaćute da bismo dali mesto žrtvama – rekla je Kostić i dodala da su danas u državnim institucijama zaposlene osobe koje su učestvovale u ratnim zločinima.
U dosijeu se navodi da je odluka o prikrivanju tragova zločina isplanirana najkasnije u martu 1999. godine na najvišem državnom nivou. Pored toga, navodi se da je u masovnim grobnicama, koje su otkrivene na četiri lokacije u Srbiji, pronađeno 941 telo Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila stradalih van borbe.
Navodi se i da su pronađena tele žena i dece, a da je najčešći uzrok smrti bio "strelne rane na glavi, što ukazuje da su žrtve stradale u egzekucijama van borbi".
Izvršni direktor FHP Kosovo Bekim Blakaj rekao je da je u 1999. i 2000. godini ubijeno i nestalo 13.535 osoba, a da je među nestalima najmanje 1.000 Albanaca i 428 Srba.
''Organi na Kosovu i ovde ne rade dovoljno na otkrivanju istine'', rekao je Blakaj.
Istraživač FHP Nemanja Stjepanović rekao je da dokazi do kojih je došao FHP mogu da bude polazište za temeljnu istragu koju bi trebalo da sprovede Tužilaštvo za ratne zločine.
On je naveo da su akcije sakrivanja dokaza ponavljane po istom šablonu svaki put. Da kada je reč o masovnim grobnicama "ispliva" hladnjača sa leševima, a onda se oni pod nadzorom načenika Resora javne bezbednosti MUP-a Vlastimira Djorđevića prevoze do mesta gde se pokopavaju, a najveći broj pronađen je u Batajnici.
Iz dokaza do kojih je FHP došao proizlazi da su u transportu i pokopavanju leševa i prikrivanju dokaza učestvovali pripadnici policije, vojske, ali i javnih komunalnih preduzeća u gradovima u kojima su pravljene masovne grobnice ili spaljivana tela. Navodi se i da su u policijskim i vojnim strukturama, a što se vidi iz dokumenata tih bezbednosnih organa, za nelegalno uklanjanje leševa korišćeni termini "asanacija terena" i "sanacija terena".
U dosijeu se navodi i da se sumnja da u Srbiji postoje i četiri mesta na kojima su tela žrtava dovožena sa Kosova i spaljivana. Na osnovu izjava očevidaca sumnja se da su tela spaljivana u Mačkatici kod Surdulice, u kombinatu "Feronikl" kod Glogovca, i u rudarsko-topioničarskom basenu Bor.
