Evropska platforma za jačanje saradnje nacionalnih tela u sprečavanju neprijavljenog rada počela je delovati krajem maja.
Platforma bi trebala omogućiti telima za nadzor u državama članicama, poput inspekcija rada, službe za socijalnu bezbednost, poreskih vlasti, razmenu pozitivnih iskustava u borbi protiv neprijavljenog rada.
"Neprijavljeni rad ima visoku cenu za pojedinca i društvo…Nije reč samo o novcu, posledice za radnika su loši radni uslovi i manja prava. Zapravo, pravo na godišnji odmor, radno vreme, zdravstveno i socijalno osiguranje nisu zajamčeni. Neprijavljeni radnici imaju manje sigurnosti i najčešće nemaju pravo na otpremnine ili naknade za nezaposlene kada izgube posao. Što je još gore, oni često nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje jer se za njih ne plaćaju doprinosi", izjavila je Marianne Thyssen, poverenica za zapošljavanje i socijalne poslove.
Platformu čine nadležna tela svih država članica i predstavnici socijalnih partnera iz svih delatnosti na nivou Evropske unije. Platforma se pokreće kako bi se onemogućio rad na crno i umesto neprijavljenog postao prijavljeni rad te kako bi se zagarantovala socijalna zaštita miliona evropskih građana koji su na gubitku zbog raznih rizičnih oblika zapošljavanja, uključujući nesamostalni rad maskiran kao samozaposlenost.
Platformom će predsedavati Komisija, a omogući će rasprave o načinima i sredstvima poboljšanja politika i mera koje se bave problemom neprijavljenog rada i podsticati saradnju između nacionalnih tela i drugih službenika, uključujući one povezane s prekograničnim aspektima neprijavljenog rada.
Pod neprijavljenim radom smatra se svaka plaćena aktivnost koja je inače po svojoj prirodi zakonita, ali nije prijavljena nadležnim vlastima.
Izvor: Hina
