Zagreb, 19. oktobar 2016. – Podrška Bosni i Hercegovini i drugim državama jugoistočne Evrope na putu ka EU i NATO jedan je od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva nove hrvatske vlade.
U programu vlade se navodi da će posebna pažnja biti posvećena dijalogu sa nacionalnim manjinama, a ključan naglasak stavljen je na ekonomske mere. Nova vlada Hrvatske ima 20 ministarstava, među kojima nema dosadašnjeg ministra kulture Zlatka Hasanbegovića i ministra spoljnih poslova Mira Kovača, koji se vezuju uz radikalniju, desnu struju u Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ), prenosi Beta.
Sabor Hrvatske izglasao je 19. oktobra poverenje vladi premijera Andreja Plenkovića, predsednika HDZ.
Posle celodnevne rasprave, za izglasavanje poverenja vladi glasao je 91 od ukupno 151 poslanika, protiv je bilo 45, a troje poslanika je bilo uzdržano.
Nova vlada ima 20 ministara od kojih 16 iz HDZ, a četiri iz koalicije Most. Premijera i njegov kabinet podržalo je i osmoro poslanika nacionalnih manjina, medju njima i tri srpska, kao i nekoliko manjih poslaničkih klubova.
Plenković (46) na premijersko mesto dolazi posle Tihomira Oreškovića koji je, kao nestranački kandidat, od početka 2016. vodio vladu HDZ i Mosta. Zbog neslaganja koalicionih partnera i afere bivšeg predsednika HDZ Tomislava Karamarka, ta vlada se urušila posle samo pet meseci.
Novi premijer pokazao je da želi drugačiju vladu, pre svega odlukom da iz svog tima izostavi dosadašnjeg ministra kulture, kontroverznog Zlatka Hasanbegovića koji je javnosti najpoznatiji zbog izjava da je antifašizam "floskula", i izjava kojima je veličao ustaštvo. U Plenkovićevom timu nema ni dosadašnjeg ministra spoljnih poslova Mira Kovača koji je takodje povezan s desničarskom strujom u HDZ.
"Pozicionirajući se kao ključni kreator i promoter evropske i transatlantske politike u jugoistočnoj Evropi, kroz delovanje prema državama nečlanicama u jugoistočnoj Evropi, vlada će ih podržavati u nastojanjima da ispune potrebne standarde za članstvo u EU i NATO, pri čemu je evropska budućnost BiH ključan spoljnopolitički cilj Hrvatske i strateški interes", naveo je Plenković prilikom predstavljanja programa nove vlade 19. oktobra u Saboru.
Nova hrvatska vlada zalagaće se i za aktivnije korišćenje članstva u EU i NATO, a nastaviće ispunjavanje uslova za što brži ulazak u šengenski prostor i ukidanje granica i osnaživanje centralnoevropske dimenzije Hrvatske.
Kao strateški zadatak navedena je i briga o Hrvatima u BiH, kao i o hrvatskim manjinama u ostalim zemljama.
U programu se navodi i da je Hrvatska jedina članica EU koja ima i dunavsku i jadransku i mediteransku dimenziju, zbog čega se treba jasnije pozicionirati kao glavni partner država u svom susedstvu.
Posebna pažnja će biti posvećena sveobuhvatnim pripremama za hrvatsko predsedavanje EU u prvom polugodištu 2020. godine.
U programu vlade ističe se da će u dijalogu s predstavnicima nacionalnih manjina vlada Hrvatske promovisati uvažavanje, saradnju i solidarnost s ciljem pune zaštite manjinskih prava.
S obzirom da nacionalne manjine predstavljaju veliko bogatstvo Hrvatske, nacionalnim manjinama i njihovim problemima vlada će posvetiti posebnu pažnju, naveo je Plenković koji je lider HDZ.
U programu se ističe i da će u duhu tolerancije i pluralizma, kao i uvažavanjem raznolikosti na kulturnom i društvenom planu, vlada nastaviti da unapređuje nivo zaštite prava nacionalnih manjina.
Uz to će, dodaje, obezbediti primenu odredbi Ustava, Ustavnog zakona i Zakona o pravu manjina na službenu upotrebu jezika i pisma.
U programu vlade ključan naglasak je stavljen na ekonomske mere. Kao ključni ciljevi istaknuti su ostvarivanje stabilnog i trajnog privrednog rasta, stvaranje novih radnih mesta, zaustavljanje iseljavanja i demografska obnova.
U programu se ističe da je idućih 12 meseci ključno za pokretanje promena i razvojni skok koji je Hrvatskoj potreban.
Na vanrednim parlamentranim izborima 11. septembra nijedna stranka nije osvojila dovoljno glasova da bi samostalno formirala vladu. HDZ s partnerima osvojio je 61 mandat, a Most 13 poslanika, s tim da je s njima i jedan poslanik izabran na listi Živog zida. Za sastavljanje vlade bila je potrebna podrška najmanje 76 od ukupno 151 poslanika u parlamentu.
