Beograd – Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će neselektivna davanja iz budžeta penzionerima, mladima i ostalima u poslednje tri godine, na kraju platiti svi građani s kamatom.
Država je, prema računici Fiskalnog saveta, od 2020. i pandemije, pa zaključno sa ovom godinom, iz budžeta isplatila građanima, mladima, penzionerima… neselektivno više od dve milijarde evra.
Petrović u intervjuu za „Novu ekonomiju“ objašnjava da tu nema nikakvog mističnog helikopterskog novca koji je pao odnekud.
„To je došlo iz zaduživanja, pošto mi svake godine imamo deficit budžeta od oko dve milijarde evra. To je dug svih građana ove zemlje i oni će to s kamatom da plate“, upozorio je.
Predsednik Fiskalnog saveta ukazao je da je deljenje novca sigurno delom uticalo i na inflaciju.
„Recimo, 2003. u kvartalu pred izbore desio se veliki rast budžetske potrošnje i iza toga rast inflacije. Onda smo 2008. imali izbore i povećanje potrošnje i posle toga smo opet imali veću inflaciju. I sada, kad gledate 2021-2023. imamo koincidenciju tri stvari. Prvo, imamo izbore 2020. pa su odmah posle najavljeni sledeći izbori za dve godine, a dešavaju se sada u decembru. Dakle, stalno neko predizborno i postizborno stanje“, predočio je Petrović.
Imamo u tom periodu pomenuta davanja od oko 2,1 milijardu evra koja nisu ciljana i neophodna i, na kraju, imamo i visoku inflaciju, dodao je predsednik Fiskalnog saveta.
„Naravno, dobar deo ove inflacije je i uvezen i izazvan krizom energenata. Ali je sigurno jedan deo izazvan i tim preteranim davanjima“, mišljenja je Petrović.
Te mere, istakao je on, nisu socijalna politika, iako se najčešće predstavljaju kao mere pomoći građanima.
„Kad novac dobijaju i oni kojima nije potreban, to nije socijalna politika. U početku, 2020, opravdanje je bilo kako nema kapaciteta da se odredi ko je ugrožen, a ko ne. Mi smo, međutim, još tad govorili da ne mora tako i davali predloge kako da se, koliko je moguće, fokusiraju mere. U međuvremenu su stigle i socijalne karte, ali neselektivna davanja su ostala i to sad traje već četiri godine“, naveo je Petrović.
Ako se stvarno želi poboljšanje socijalne politike, prema analizi Fiskalnog saveta, sredstva bi mogla da se, na primer, upute u dečju zaštitu, deo bi mogao da ide i prema siromašnim starijim ljudima, u koje bi upao deo penzionera, ali bi obuhvatio i stare ljude koji nemaju nikakva primanja.
„Da se ne daje novac onima koji imaju visoke penzije, koji žive u dobrostojećim domaćinstvima, koji imaju prihode od imovine“, pojasnio je Petrović.
Ovako, dodao je on, imate ad hok mere koje se pravdaju socijalnom pomoći, dok se sistematska socijalna politika zapostavlja. Podsetio je i da izveštaj Evropske komisije jasno ukazuje na značajne slabosti sistema socijalne zaštite u Srbiji.
Tekst Miloša Obradovića, u celosti, možete pročitati na portalu „Nova ekonomija„.
