Ženeva, 12. januar 2018. – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je zavisnost od video-igrica kao bolest, što je još jedan pokazatelj da zdravstveni profesionalci i stručnjaci za mentalno zdravlje širom sveta sve više prepoznaju to stanje kao poremećaj.
Zavisnost od igrica, međutim, često može biti posledica drugih problema, pa stručnjaci savetuju da se prema toj dijagnozi pristupa s oprezom.
Zavisnost od igrica uključena je u 11. izdanje Međunarodne klasifikacije bolesti SZO koje će biti objavljeno sredinom 2018. godine.
Simptomi bolesti zavisnosti od video-igrica uključuju davanje prioriteta igranju na štetu drugih aspekata života, kao što su porodične i društvene veze, hrana, spavanje, obrazovanje ili posao. Bolest pogađa najviše mlade muškarce koji više naginju igranju video igrica nego žene.
Američko udruženje psihijatara ranije je ocenilo da nema dovoljno istraživanja tog stanja da bi se zavisnost od video-igrica klasifikovala kao bolest. Ali prema Međunarodnoj klasifikaciji, koja se primenjuje u celom svetu za identifikovanje i klasifikovanje bolesti, zavisnost od igrica trebalo bi smatrati bolešću ako te negativne posledice traju više od godinu dana.
Najdžel Henderson, predsednik organizacije za zaštitu mentalnog zdravlja Mental Health Europe izjavio je za EURACTIV.com da simptomi koji određuju zavisnost od igrica kao opasnost po mentalno zdravlje "mogu biti prošireni na sve što počinje da preuzima ili dominira nečijim životom".
Henderson je naglasio da se u lečenju treba usredsrediti na uzroke takve zavisnosti, a ne samo na simptome. "Često će razlozi biti mnogo kompleksniji od toga da osoba samo voli igrice. Verovatno će ispod toga ležati gubitak kontrole u drugim aspektima života ili opšti osećaj beznađa koji traži bekstvo u svet igrica".
"Uzroci mogu biti nedostatak porodične mreže podrške, nepostojanje perspektive za zaposlenje ili obrazovanje, rastrojstvo u porodici, nedostatak društvene povezanosti ili prijatelja koji se možda menjaju onlajn zajednicom igrača. Generalno, uzroci toga mogu biti slični onima u slučaju kockanja, zavisnosti od alkohola i narkotika", izjavio je Henderson.
Posmatranje svake osobe i njenih pojedinačnih okolnosti a ne samo simptoma od suštinske je važnosti u lečenju zavisnosti od igrica isto kao i drugih mentalnih bolesti, dodao je Henderson.
"Organizacija Mental Health Europe je uvek oprezna kada govori dijagnozama. Imati dijagnozu može značiti etiketiranje: ti nisi tvoja dijagnoza", izjavio je predsednik te organizacije.
Henderson ističe da je važno prvo tražiti uzrok problema a ne pokušavati samo lečiti "simptome".
"Nismo protiv priručnika dijagnostike, zaista znamo da mogu biti od velike koristi lekarima u njihovom radu i važna su pomoć vladama da razviju odgovorne zdravstvene sisteme. Ipak, treba da ih pravimo i koristimo s oprezom", smatra Henderson.
Evropska komisija, na pitanje Euraktiva da li će dati neke preporuke na osnovu nove klasifikacije SZO, saopštila da je to pitanje pre svega u nadležnosti zemalja članica.
Komisija je, ipak, u okviru svoje nadležnosti, razvila inicijative za podršku u vezi s preteranim korišćenjem elektronskih uređaja koje može izazvati mentalne probleme, posebno kod mladih. Deo tih napora je bila i Strategija za bolji internet za decu, usvojena 2012. godine, preneo je Euractiv.
