Beograd, 20. septembar 2022. – Na događaju “Korak napred ka boljoj komunikaciji pravosuđa, medija i građana” predstavljeni su rezultati istraživanja o stanju u oblasti transparentnosti sudova i tužilaštava.
Događaj su zajedno organizovali Nezavisno udruženje novinara Srbije i Partneri Srbija.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od avgusta 2021. do jula 2022. godine i sastojalo se iz tri tematske celine:
- Proaktivna transparentnost i komunikacija pravosudnih organa putem internet stranica.
- Reaktivna transparentnost (postupanje pravosudnih organa po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja).
- Saradnja pravosudnih organa i medija.
Rezultati izrađene analize pokazuju da ne postoji ujednačen pristup u komunikaciji sudova, odnosno tužilaštava bilo da se radi o informacijama koje su dostupne na sajtovima ovih institucija, odgovaranju na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, ili direktnoj komunikaciji i saradnji sudova i tužilaštava sa medijima.
Ovo istraživanje je pokazalo i da komunikacija, bilo ona usmena ili pisana, najviše zavisi od pojedinaca koji su unutar sudova, odnosno tužilaštava zaduženi za komuniciranje sa javnošću.
Na osnovu pretrage sajtova sudova i tužilaštava uočen je veliki nesklad u broju, vrsti i kvalitetu informacija koje su na sajtovima dostupne. Većina sudova i tužilaštava iz uzorka ne objavljuju vesti o svom radu, čak ni kada se radi o postupcima koji su od povećanog interesa javnosti.
Takođe, pretragom sajtova je utvrđeno, da ne postoje informacije o planiranim ili održanim konferencijama za medije, što pokazuje da ne postoji kultura proaktivnog izlaženja u javnost sa informacijama koje se tiču istraga i sudskih postupaka za koje postoji povećano interesovanje javnosti i medija.
Kada se radi o postupanju po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, ovo istraživanje je pokazalo da transparentnost sudova i tužilaštava opada ukoliko su predmet zahteva informacije koje su medijski interesantne i potencijalno uključuju nosice javnih funkcija.
Većina sudova i tužilaštava je dostavila statističke podatke, ali je odbila zahteve u delu koji se odnosi na dostavljanje kopija optužnih akata. Na osnovu odgovora sudova i tužilaštava može se zaključiti i da ne postoji jedinstvena praksa sudova, odnosno tužilaštava u situacijama kada su im upućeni istovetni zahtevi.
Kao posebno značajno istaknut je problem nepostojanja odgovornosti i stvarnih sankcija za institucije koje ćute i koje su netransparentne. U praksi ne postoje kazne za predsednike sudova ili portparole ukoliko ne odgovore na upit novinara, ili zbog toga što ne objavljuju vesti na veb- sajtovima. Stoga, nedostatak stvarne odgovornosti omogućava ovim insitutcijama da se sve više zatvaraju.
