Beograd, 26. maj 2020. – Kriza izazvana pandemijom korona virusa u Srbiji je pokazala sve nedostatke političkog sistema, pad demokratije i nepoverenje građana u institucije.
To je ocena učesnika onlajn konferencije „Srbija posle korona virusa: Vladavina prava i pitanje ljudskih prava” koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert .
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper izjavio je da nijedna mera uvedena u vanrednom stanju ne sme biti izgovor da se zaustavi demokratija.
Istakao je da ovo nije politička nego zdravstvena kriza, koja još nije završena, i da u sprovođenju mera zaštite građana od bolesti istvoremeno moraju biti poštovani njihove slobode i prava.
Predsednik Upravnog odobra Centra za evropske politike Srđan Majstorović ocenio je da je ova kriza ogolila nedostatke sistema i nepoverenje u struku, kao i nepoverenje građana u institucije, jer su „videli da su obesmišljene“.
“Nadam se da će opčinjenost strukom, koju smo bili u prilici da posvedočimo tokom krize, preživeti pandemiju i da će se i u budućnosti političari rukovoditi mišljenjima struke„, kazao je Majstorović.
Majstorović je izjavio da se Srbija tokom krize suočila s brojnim izazovima, od ograničavanja slobode kretanja i okupljanja, prava na pravično suđenje, zaštite podataka o ličnosti, ali da najviše zabrinjava otvoreni uticaj politike na ugrožavanje slobode medija.
„Sudar s krizom bio je sudar sa ogoljenim političkim sistemom koji nije zasnovan na vladavini prava, demokratskim institucijama i stručnom mišljenju„, kazao je Majstorović.
Prema njegovom mišljenju, jedini izlaz iz ovakve krize jeste angažovanje čitavog društva u dijlaogu o tome u kom pravcu zemlja želi da ide. „Nažalost, taj dijalog u ovom ternutku zavisi isključivo od dobre volje partije na vlasti„, kazao je Majstorović.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak smatra da pandemija nije donela ništa novo i da je samo demaskirala i uveličala pad demokratije, dijaloga u društvu i nepoštovanje propisa.
Govoreći o činjenici da prema Ustavu Srbije samo u izuzetnim okolnostima odluku o vanrednom stanju donosi predsednik države ili vlade, Međak je rekao da je kvalitet i kredibilitet Narodne skupštine bio u ozbiljnom padu i pre pandemije, a da je uvođenje vanrednog stanja dodatno pojačalo takvu situaciju.
Međak je podsetio da parlament nigde nije bio suspendovan i da su postojala razna rešenja da se očuva rad parlamenta, a da je u Srbiji prvo suspendovana Skupština, pa škole i restorani, pa kockarnice.
„Tamo gde je postojala volja nađen je i način„, rekao je Međak, dodajući da je Skupština na prvoj sednici tokom vanrednog stanja treći put usvojila rebalans budžeta bez rasprave.
Diplomata Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, takođe je ocenila da modeli za rad parlamenata postoje i da je „samo pitanje političke volje i spremnosti“ da se oni nađu.
Podsetila je i da su svi parlamenti međunarodnih organizacija, uključujući i Generalnu skupšitnu UN i Savet Evrope, radili u uslovima pandemije jer su usvojili proceduralne izmene i dozvolili da se rad održava elektronskim putem.
Latinović je izjavila da mere uvedene tokom vanrednog stanja predstavljaju ogledalo sposobnosti države da pokaže sveukupnost kapaciteta za održavanje demokratije, ljudskih prava i sloboda u uslovima vanrednog stanja i da predstavljaju veliki ispit demokratije.
“U pandemiji se pokazalo da država, odnosno nadležna tela nisu preduzela dugoročne mere za razvoj društvene svesti za postupanje u situacijama kao što je ova„, kazala je Latinović.
Učesnici debate su se saglasili i da odlaganje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU može da ima ozbiljne posledice.
„U ovom trenutku smo u očajničkoj potrebi za kredibilnim izveštajem EK. Ovako ćemo izgubiti kontinuitet izveštavanja i rizikujemo kašnjenje u sprovođenju preporuka EU„, ocenio je Majstorović.
Međak smatra da je Srbija tokom pandemije prepoznata u svetu kao država koja „prednjači u kineskoj COVID diplomatiji“ i da će to direktno ostaviti posledice na put ka članstvu u EU.
Flesenkemper smatra da sada ipak nije trenutak da se ocenjuju posledice krize na proces pristupanja Uniji, prenosi Euractiv.
