Pad demokratije širom sveta

svet

Vašington, 04. mart 2020. -Demokratija širom sveta opada i posledice su vidljive ne samo u autoritarnim režimima poput Kine, Rusije i Irana, već i u zemljama koje imaju dugogodišnju tradiciju očuvanja osnovnih prava i sloboda, ocenjuje se u novom izveštaju Fridom hausa.

U protekloj deceniji u Srbiji je zabeležen dramatičan pad sloboda i nazadovanje od 12 poena, navodi se u izveštaju “Sloboda u svetu 2020“.

Dok protesti širom sveta ukazuju na rasprostranjenu potrebu ljudi za boljom vlašću, oni tek treba da preokrenu trend pada sloboda, zaključak je ovogodišnjeg izveštaja „Sloboda u svetu 2020“ koji prenosi Radio Slobodna Evropa.

Izveštaj jasno pokazuje da je demokratija ponovo u padu. Politička i građanska prava su ugrožena, kako u slobodnim društvima tako i u ugnjetačkim. To je moguće preokrenuti, ali za to će biti potrebni zajednički napori vlada, pritisak ljudi i partnerstvo poslovne zajednice„, rekao je direktor Fridom hausa Majk Abramovc (Mike Abramowitz).

Postotak „slobodnih“ zemalja pao je u zadnjih deset godina za 3%, dok je postotak zemalja koje su ozačene kao „delimično slobodne“ ili „neslobodne„, porastao za 2%, odnosno 1%.

Od 195 zemalja, 83 su označene kao „slobodne„, 63 su „delimično slobodne„, a 49 zemalja i teritorija širom sveta Fridom haus zaključuje da nisu slobodne.

Među najgorima se nalaze Sirija, Južni Sudan, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Libija…

Izveštaj pokazuje i da se jaz između nazadovanja i napretka povećao u odnosu na 2018. usled pogoršanja stanja političkih prava i građanskih sloboda koje su iskusili pojedinci u 64 zemlje, dok su, s druge strane, u 37 zemalja, zabeleženi pomaci. Ti negativni trendovi identifikovani su u svim tipovima režima, navodi se u izveštaju.

Države koje su tokom 2019. godine napravile korak nazad premašuju broj onih koje su postigle uspehe. Pored toga, zabeležena je globalna erozija prihvatanja pluralizma, te tako etničke, verske i druge manjinske grupe snose teret državnog zlostavljanja kako u demokratskim, tako i u autoritarnim državama.

Principi liberalne demokratije u Evropi, delu sveta koji obično ima najbolje rezultate merenja sloboda, nalazi se pod ozbiljnim pritiskom poslednjih godina.

Populistički lideri i stranke u Evropi nastavili su da napadaju nezavisne institucije tokom prošle godine. Do najvećih protesta u Češkoj još od 1989. godine doveli su smenjivanje ministra pravde i zabrinutost da premijer Andrej Babiš pokušava da blokira krivične prijave zbog navodne zloupotrebe fondova Evropske unije.

U nekoliko slučajeva, međutim, izbori su dali bar mogućnost poboljšanja za liberalnu demokratiju. Navodi se primer Turske gde je vladajuća stranka potisnuta u Ankari i Istanbulu, iako je vlast predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i dalje neprikosnovena na nivou države.

Ukazuje se takođe na Rumuniju koja je izmenila izborni zakon i završila prošlu godinu s novom vladom pošto je u glasanju o poverenju u vladu poražena Socijaldemokratska partija, zahvaćena korpucijom i čiji program je ugrožavao vladavinu prava.

Dva najveća primera kršenja manjinskih prava na gloablnom nivou su: višegodišnja kampanja režima protiv ujgurske manjine u Kini, i u Indiji koja je zabeležila najveći pad među demokratskim zemljama.

Indija je dugo posmatrana kao potencijalna protivteža Kini, ali alarmantna odstupanja aktuelne indijske vlade od demokratskih normi, zamagljuju razliku između Pekinga i Nju Delhija.

Ugroženi su i demokratski procesi u SAD, navodi Fridom haus. Dok je pozicija SAD na listi ostala ista u odnosu na prošlu godinu, u poslednjih 10 godina status SAD pao je za osam bodova.

Indija i Sjedinjene Države su najveće i možda najuticajnije demokratije na svetu i njihovo odstupanje od ideja liberalne demokratije šalje lošu poruku. Ako velike demokratske sile ne osiguraju jake primere i konstruktivno vođstvo, biće nemoguće preokrenuti globalne trendove koji prete slobodi svih društava„, rekao je Abramovic.

Najveće izmene prema Fridom hausu zabeležile su zemlje u Africi. Sudan, Madagaskar i Etiopija ostvarili su pomake ka reformama i demokratskoj vladavini, dok su Benin, Mozambik i Tanzanija doživeli problematične izbore i represiju države.

Najveći pad u slobodama zabeležen je u Turskoj, Venecueli, Mađarskoj, Azerbejdžanu, Jemenu, Ukrajini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i još dvadesetak zemalja među kojima je i Srbija.

Protesti širom sveta 2019. godine primer su da su jednakost, pravda i sloboda zajednička želja ljudi širom sveta.

U Alžiru traju protesti kojima građani traže uspostavljanje demokratije. Masovni protesti u Sudanu doveli su do uklanjanja diktatora sa vlasti. Demonstracije u Čileu protiv ekonomske nejednakosti izazvale su izmenu Ustava.

Protesti u Boliviji zbog izborne manipulacije doveli su do toga da Evo Morales, bivši predsednik, napusti zemlju pošto je ignorisao rezultate referenduma i pokušao da osigura četvrti mandat. Novi izbori u toj zemlji zakazani su za maj.

Dalje, porast cena goriva podstakao je proteste u Iranu gde su snage bezbednosti ubile stotine ljudi i uhapsile hiljade, a vlasti su blokirale internet u nastojanju da prekinu komunikaciju i suzbiju pisanje medija.

Moskovljani su prošlo leto proveli na ulicama zbog isključenja kandidata opozicije sa izbora za gradsko veće.

Hong Kong se suočio s prodemokratskim protestima u nastojanju da se umanji uticaj Pekinga, a diskriminatorni zakon o državljanstvu Indije je u toj zemlji doveo do masovnih protesta.

Lideri SAD i Indije – najvećih svetskih demokratija, sve su više spremni na kršenje institucionalnih zaštitnih mera i ignorisanje prava kritičara i manjina, dok u isto vreme sprovode svoje populističke programe, navodi se u izveštaju.

Kao rezultat tih trendova, Fridom haus navodi da slobode globalno opadaju već 14 godina.

Rastuće nepoštovanje uslova koji čine temelje demokratije, uključujući poštovanje prava manjina i migranata, prostora za kritičko mišljenje te predanost vladavini zakona, preti destabilizacijom demokratskog procesa.

Poštovanje ljudskih prava, borba protiv manipulacije medija, jačanje javne podrške za demokratskim principima ulaganjem u građansko obrazovanje, zaštita izbornog procesa neke su od preporuka koje navodi Fridom haus kao osnovu na kojoj bi moglo da počne da se radi na poboljšanju stanja demokratije u svetu, prenosi Euractiv.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…