Beograd, 11. april 2020. – Na određena ljudska prava i slobode smo toliko navikli u mirnom, redovnom ili normalnom odvijanju života, da na njih ponekad i zaboravimo.
Goran Sandić – Saradnik Beogradskog centra za ljudska prava.
Uvođenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji 15. marta 2020. godine zbog širenja COVID-19 virusa, otvara se mogućnost da vlasti ograniče niz ljudskih prava i sloboda. To je slučaj i sa slobodom mirnog okupljanja, a autor teksta pokušaće da ukratko približi slobodu mirnog okupljanja, te pod kojim uslovima i koliko može da se ograniči.
U Srbiji se javnim okupljanjem smatra okupljanje više od 20 ljudi na istom mestu koji žele da izraze, ostvare ili promovišu državna, politička, socijalna i nacionalna uverenja, ciljeve, slobode i prava u demokratskom društvu.
U smislu Zakona o javnom okupljanju, javna okupljanja se dešavaju i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, a jedina razlika je što okupljanja u zatvorenom ne podležu prethodnoj prijavi policiji.
Javno okupljanje je važno jer stoji u samim temeljima demokratskog društva. Ono je direktan preduslov za javno izražavanje mišljenja, ali i za učestvovanje u raspravama od značaja za zajednicu.
Internet platforma Otvorena vrata pravosuđa je digitalni portal edukativnog karaktera, kreiran da omogući građanima lakše informisanje o pravosuđu.
Slobodu mirnog okupljanja građanima Srbije garantuju međunarodni ugovori i Ustav Republike Srbije.
I međunarodni ugovori i Ustav dozvoljavaju ograničavanja ove slobode, ali pod određenim uslovima.
Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda predviđa tri uslova za ograničavanje: 1) da bude u skladu sa zakonom; 2) da je neophodno u demokratskom društvu; i 3) da odgovara legitimnom cilju koji postavlja sama Konvencija.
Ustav Republike Srbije na sličan način predviđa ograničenja slobode mirnog okupljanja, a osnov za ograničavanje (legitimni cilj u rečniku Evropske konvencije) bi u trenutnom slučaju bila zaštita javnog zdravlja.
Tekst, u celosti, možete pročitati na sajtu Otvorena vrata pravosuđa.
