Otvoren legat i promovisana posthumna knjiga Milana Vlajčića

Foto: Tanjug

Beograd – Otvaranje legata poznatog filmskog i književnog kritičara i publiciste Milana Vlajčića (1939-2022) i predstavljanje njegove poslednje knjige – „Kavijar za sirotinju“ održano je u Jugoslovenskoj kinoteci.

Deo njegovog legata je nedavno poklonjen Narodnoj biblioteci Srbije, i izvršena je primopredaja upravniku Vladimiru Pištalu od stranje Milanove supruge – Duške Maksimović.

Jugoslav Pantelić je istakao da težnja za promišljanjem filma postoji koliko i sam film, te da svi ispred Jugoslovenske kinoteke osećaju posebno zadovoljstvo što je njima poklonjen književni legat od preko 700 naslova o filmu na trajno čuvanje.

Legat je tu da nas podseća na rad, stvaralaštvo i promišljanje o filmu Milana Vlajčića, u vidu zaista velike biblioteke. Njegove kritike i tekstovi o filmu često su prevazilazile tu formu i kretali su se ka esejima„, rekao je Pantelić i dodao da je Vlajčić uspevao da kritiku uzdigne na visoki nivo, tako da su mu književne i filmske kritike bile analitični pogled na umetnost i kulturu.

Sagledavao je evropske i holivudske filmove, kao i ostale svetske kinematografije. Milan Vlajčić nas nikada nije ostavio ravnodušnim, već nam je uvek izazivao emocije, čemu filmska kritika i stremi„, zaključio je prvi čovek Kinoteke.

Filmski i književni kritičar, esejista i novinar, Milan Vlajčić rođen je u Beogradu gde je studirao Opštu književnost i teoriju književnosti.

Pozorišne, televizijske, radio i književne kritike objavljivao je u našim najpoznatijim dnevnim i sedmičnim listovima, od kojih je neke i uređivao, kao kulturne rubrike časopisa „Student“ i „Mladost“, dnevnog lista „Politika“, magazina „Vidici“, „Gledišta“ i „Književni glasnik“. Bio je i stalni filmski kritičar i kolumnista dnevnih novina „Politika“ i „Blic“.

Drugi segment večeri bio je posvećen promociji njegove posthumno objavljene knjige „Kavijar za sirotinju“ (2022) u izdanju kuće „Gradac„.

Filmski kritičar Miroljub Stojanović je ocenio da ta knjiga predstavlja  dragoceno svedočanstvo o kulturi, pre svega o filmu i književnosti, koje je veliki erudita kakav je bio Vlajčić pisao sa toliko ljubavi i posvećenosti.

Delo sadrži tekstove Vlajčića u periodu od marta 2020. do februara 2022, kada nas je nažalost zauvek napustio.

Reditelj Stefan Arsenijević je definisao knjigu „Kavijar za sirotinju“ kao „dnevnik savremene kulture tokom perioda pandemije virusa Kovid 19„, jer je autor za vreme izolacije pisao sve te tekstove za portal Nova S.

Vlajčić je bio član međunarodnih žirija na filmskim festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, Monrealu, Beču, Minhenu, Krakovu i Monpeljeu, kao i jedan od vodećih hroničara našeg FEST-a.

Gotovo od kada znam za sebe, Milan Vlajčić je bio zaista velika figura naše kulture. Uvek je nosio to nešto gospodski u sebi, bio je velikog znanja, pravi erudita, i to ne samo o filmu ili književnosti. Svi smo ga oduvek smatrali za velikog kritičara„, rekao je Arsenijević.

Reditelj se prisetio perioda kada mu je Vlajčić izdvojio i pohvalio jedan njegov kratki studentski film koji je bio u selekciji tadašnjeg Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma (sada je pod nazivom – Martovski festival).

Nama iz sveta filma bilo je značajno i presudno šta će Vlajčić reći ili napisati o našim radovima. Nismo toliko baš strepeli, više smo se nadali da se neće razočarati nekim našim filmom, kratkim ili dugometražnim. Uvek je imao dobronameran pristup, nikad u negativnom kontekstu i uvek sa idejom da naš film bude još bolji„, rekao je Arsenijević i primetio da danas više i nema filmske kritike, jer su važnije neke vesti iz kulture koje se tiču zabave i šou biznisa.

Arsenijević je naglasio da je Vlajčić bio otvoren ka najrazličitijim pravcima i žanrovima u filmu, pratio je iransku kinematografiju, kineski novi talas, a u knjizi je analizirao ostvarenja od domaćeg hita u bioskopima „Toma“ (2021) Dragana Bjelogrlića, preko dorađene obnovljene verzije klasika „Apokalipsa danas“ Frensisa Forda Kopole, do značajnog američkog ostvarenja „Zemlja nomada“ (2020) kineske rediteljke Kloi DŽao.

U dva mandata, Vlajčić je bio i član NIN-ovog žirija i četiri puta njegov predsednik.

Autor je 12 objavljenih knjiga i dobitnik brojnih prestižnih nagrada.

Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista „Politika“ pisao je pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a radio je kao stalni filmski kritičar tog lista od 1985. do 2004. godine.

Bio je član Srpskog književnog društva (SKD) i srpskog Pen-Centra, Međunarodne asocijacije filmskih kritičara FIPRESCI (Minhen), akademija AFUN i PANU.

Publicista i književni kritičar Milena Đorđijević, urednica u Narodnoj biblioteci Srbije, otkrila je da je pomno pratila njegove radove, kolumne, kritike, od dnevnih novina do portala Nove S, te da svi ti članci objedinjeni u štampanom izdanju kakva je nova knjiga, imaju mnogo značajniji i uzvišeniji oblik.

Ona je ocenila da je Vlajčić bio veoma poseban erudita, toliko osoben i autentičan, da skoro da mu nema pandana u celom svetu, osim možda američkog književnog kritičara Harolda Bluma (1930-2019), jednog od najznačajnijih publicista na engleskom govornom području.

Od značajnijih priznanja, Milan Vlajčić je laureat Nagrade Fondacije Tanja Petrović, (2014), Nagrade za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku na konkursu Morava-filma (Beograd, 1977), „Zlatno pero”  Instituta za film u Beogradu, za najbolju filmsku kritiku u jugoslovenskim medijima (1988), „Zlatni beočug grada Beograda (2000) za trajni doprinos kulturi, Nagrade Fondacije BK za doprinos kulturnom novinarstvu (2003), kao i „Nebojša Popović“ 2018. godine (Kulturni centar Beograda, Filmski centar Srbije, Jugoslovenska kinoteka) za trajni doprinos filmskoj kulturi.

Na događaju u publici su bili filmski režiseri i profesori na FDU – Srdan Golubović i Janko Baljak, filmski radnik i bivši direktor Kinoteke – Radoslav Zelenović, TV autor i izdavač Aleksandar Gajšek, osnivač izdavaštva „Clio“ – Zoran Hamović, i drugi.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…