1. Početna
  2. Vesti
  3. Srbija
  4. Ostavka ili razrešenje – na potezu je Vlada Republike Srbije

Ostavka ili razrešenje – na potezu je Vlada Republike Srbije

Valjevo, 19. februar 2017. (Aleksandar Milijašević/Dijalog Net) – Skoro svakodnevno javno mnjenje u Srbiji bude počastvovano, bar po jednom, izjavom državnih službenika i službenica u kojima se, skoro nedvosmisleno, može uočiti namera da se sačuva ’’koalicioni kapacitet’’ političke opcije koja je nju/njega dovela na taj položaj. Vladavina prava u tim i takvim izjavama služi više kao poštapalica, verbalni dekor.

Nekoliko takvih izjava Suzane Paunović (direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava) mogle su se čuti u njenom nedavnom gostovanju na Televiziji N1.

Dešava se da čujemo razne političke izjave, ali da se u jednom javnom nastupu primeti toliko odsustvo empatije prema žrtvama nasilja u porodici, nerazumevanja ustavnih načela, opravdavanje drastičnog urušavanja pravne države, priznaćete da je to i za Srbiju – retkost. Ako izuzmemo neke tabloide.

Izjavu Suzane Paunović osudili su Autonomni ženski centar, Biro za društvena istraživanja, Ženska platforma za razvoj Srbije. I jedinstvenog su stava da je najmanje što Vlada Republike Srbije može da uradi je – razrešenje Suzane Paunović.

O javnom nastupu direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava na Televiziji N1 razgovarali smo sa Sofijom Mandić (pravnica i aktivistkinja u ženskom pokretu) i Bojanom Selaković (v.d. izvršna direktorka Građanskih inicijativa)

Čini mi se da su Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Autonomni ženski centar (AŽC) i Ženska platforma za razvoj Srbije, svako iz ugla svog delovanja, dobro ukazali na ono što je zabrinjavajuće u izjavi direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava, ističe Sofija Mandić u izjavi za Dijalog Net.

Mandić podseća da je BIRODI istakao da je Marija Mali javnost, kao uzbunjivačica, obavestila da poseduje informacije koje potvrđuju da je gradonačelnik Beograda izvršio brojna krivična dela i da je zloupotrebio javnu funkciju. S druge strane, nastavlja Mandić, AŽC i Ženska patforma tvrde da direktorka kancelarije treba da pronađe drugo zanimanje ako u javnom istupu Marije Mali vidi politički obračun.

Tužno je da da Suzana Paunović ne razume koncepte zloupotrebe moći i diskriminacije, ocenjuje Mandić i dodaje da je Paunović rekla i komentarisala sve što nije trebalo, a da je propustila da komentariše činjenicu da tužilaštvo postojano ne reaguje na ove navode. Da li je istina ono što je rekla Marija Mali morao bi da proceni sud, a ne direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kategorična je Mandić.

Bojana Selaković ocenjuje da je Suzana Paunović na neprofesionalan način pristupila komentarisanju porodično-pravnog slučaja, ali i pokazala i elementarno nepoznavanje principa iz Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Kao direktorka vladine kancelarije koja se bavi zaštitom ljudskim prava, bez obzira na kontekst, ona sebi ne sme da dopusti takav nespretan način komentarisanja, ni namerno ni nenamerno, izjavila je Selaković za Dijalog Net i dodaje da je uspešnost funkcionisanja mehanizama zaštite ljudskih prava visoko zavisna od integriteta osoba koje učestvuju u njegovoj realizaciji.

Zbog toga se opravdano postavlja pitanje potrebe postojanja ove kancelarije ako ljudi koji je predstavljaju svoj posao umesto profesionalizmu podređuju političkom kontekstu, kazala je Selaković.

Odmah po završetku gostovanja direktorke Kancelarije na Televziji N1, neminovno se nametnulo pitanje da li je u pitanju nepripremljenost direktorke za razgovor, neznanje ili nešto treće?

Mandić smatra da se izjava direktorke Kancelarije ne može braniti neznanjem ili nepripremljenošću. Direktorka se dobro uklopila u okruženje u kom radi. Različite Vlade Aleksandra Vučića od 2014. godine, kada je on formalno prvi put preuzeo funkciju predsednika Vlade, sistematski se bave urušavanjem podele vlasti i gaženjem osnovnih ljudskih prava, podseća Mandić. U takvom sistemu odluke se donose vanistitucionalno, a institucijama ispražnjenim od sadržaja i nadležnosti u takvom sistemu preostaju dve stvari – ili da se žestoko pobune ili da se pridruže urušavanju demokratskih tekovina. Mandić je mišljenja da je Kancelarija za ljudska i manjinska prava, nažalost, odabrala drugu mogućnost.

Selaković tvrdi da šta god da je u pitanju, nije smelo da se desi. Najmanje što sada direktorka može da uradi, smatra Selaković, jeste upravo da objasni razloge za takvo svoje postupanje. 

U svojoj izjavi za KRIK, Marija Mali je, između ostalog, govorila kao žrtva porodičnog nasilja, ali i uzbunjivačica koja je ukazala na određene ’’sumnjive’’ radnje bivšeg supruga – Slaviše Malog, gradonačelnika Beograda. Ipak, upravo tim kategorijama (žrtvama porodičnog nasilja, uzbunjivačima/cama) ali građankama i građanima Srbije, svesno ili nesvesno, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava poslala je, ne baš, ohrabrujuće poruke.

Mandić smatra da je poslata je poruka koju građanke i građani već dugo čuju, a to je da se ocene o potencijalno učinjenim nedelima donose u izvršnoj vlasti, da pravosuđe ne funkcioniše i da nema pravde ni za koga ko se nađe u situaciji da mu je potreba zaštita od nasilja i kriminala.

Mandić ukazuje i na najopasniju poruku, a to je da je istina na strani sile i moći. Nekada je ona bila suptilna i uvijena u oblandu, ali danas nam je državni zvaničnici saopštavaju bez srama. Mandić misli da ta činjenica sadrži veliku pretnju i isto tako veliku šansu.

Pretnju jer se takvo postupanje bahate vlasti normalizuje ukoliko nema reakcije sa druge strane.

Šansa je u tome da reagujemo, zbijemo redove i tražimo uspostavljanje osnovnih funkcija države.

To naravno znači da je potrebno da se aktivno angažujemo na promeni ovakve izvršne vlasti, ukazuje Sofija Mandić.

Selaković smatra da jedino što bilo koji građanin/građanka mogu zaključiti nakon ovog gostovanja, jeste da se prljav veš ne kači na terasu, čak i u slučaju postojanja nasilja, ucena, pritisaka ili zloupotrebe moći, pa i onda kada i institucije ostaju neme i dodaje da nije ovo prvi slučaj javnog iznošenja nepravde u roditeljskim sporovima.

Pored toga, Selaković ukazuje da nam je direktorka, takođe, predočila da u Srbiji takoreći ne postoji korupcija i da je nemoguće vršiti pritisak na sud i veštake, a sa druge strane realnost je sasvim drugačija.

I ne samo to, nastavlja Selaković, izveštaji koji se odnose  na pristupanje Srbije Evropskoj uniji, upravo nezavisnost sudstva i borbu protiv korupcije označavaju kao najviše problematične. Kada građani izgube poverenje u sistem, ništa drugo ne preostaje, nego da traže podršku javnosti.

Direktorka Kancelarije za ljudska u manjinska prava svoje izjave treba da stavi u službu vladavine prava, a ne u službu poštovanja i očuvanja ‘’koalicionog sporazuma’’. Ljudska prava moraju biti iznad svake koalicije. Pa, i u Srbiji.

Mandić ocenjuje da je direktorka Kancelarije potvrdila zašto se u ovoj Vladi bavi ljudskim i manjinskim pravima  i dodvoravanjem kolegama iz Srpske napredne stranke. Dosadašnje iskustvo nam govori da su ovo sasvim dovoljne kvalifikacije za dobru pozicionaniranost na uticajnim mestima u zemlji, rekla je Mandić u izjavi za Dijalog Net.

Izjava svakako nije u službi zaštite vladavine prava, jer ovaj princip upravo podrazumeva postojanje odgovornosti funkcionera, pravne sigurnosti i jednak pristup pravdi za sve građane i građanke, smatra Selaković i podseća daa u ovoj zemlji institucije rade svoj posao i da su sudovi zaista nezavisni ne bi ni bilo potrebe da se Marija Mali obraća javnosti na ovaj način, ali i sve druge žene čija svedočenja su nam poznata iz medija. 

Podsećamo, uredbom o Kancelariji za ljudska i manjinska prava  definisan je delokrug rada Kancelarije i to: vrši stručne poslove za potrebe Vlade i nadležnih ministarstava koji se odnose na: zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava; praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima i iniciranje izmena domaćih propisa; opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina; praćenje položaja pripadnika nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivanja manjinskih prava; ostvarivanje veza nacionalnih manjina sa matičnim državama.

Na pitanje kako ocenjuju dosadašnje rezultate rada Kancelarije, Mandić je izjavila  da Kancelarija ima skromna ovlašćenja i da je njima svedena na nekakav ukras Vlade. Ako neko pita, da vlasti mogu da kažu da imaju ovakvu kancelariju koja se navodno bavi ljudskim pravima.

Međutim, čak i sa takvim krnjim ovlašćenjima ostaje utisak da se Kancelarija ljudskim pravima bavi isključivo na birokratski i sterilan način, ocenjuje Mandić i dodaje da Kancelarija ne vidi da se u Srbiji ljudska prava dramatično sužavaju. Kancelarija to ne vidi, ne čuje i na to ne reaguje. To je najbolji opis njenog rada i rezutata.

Kancelarija za zaštitu ljudskih i manjinskih prava je zamišljena kao dodatni mehanizam izvršne vlasti koji bi trebalo da vrati poverenje građana u sistem, podseća Selaković. Koliko je u tome uspela, najbolje govore izveštaji organizacija civilnog društva i nezavisnih institucija. U uslovima visoko partokratske države, postavlja se i pitanje potrebe postojanja takve strukture u odnosu na značaj jačanja drugih zaštitnih mehanizama, nezavisnih od izvršne vlasti, izjavila je Selaković za Dijalog Net.

Organizacije civilnog društva, ali i građanke i građani kojima je važno da postoji pravna država u kojoj se poštuju ljudska prava i vladavina prava očekuju da će Vlada Republike Srbije reagovati na izjave direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Ipak, Mandić je mišljenja da direktorka Kancelarije neće snositi nikakve posledice, kao što to najverovatnije neće biti slučaj ni sa drugima koji su zaslužili političku smenu. Naši javni funkcioneri su amnestirani krivične odgovornosti, tako da je o političkoj odgovornosti gotovo deplasirano govoriti. Ono što je rekla Suzana Paunović je vladina politika. Zbog toga, Mandić očekuje da će Vlada stati u njenu zaštitu.

Od ove vlade i njenog predsednika koji je pre nekoliko dana izjavio: tuci u svoja četiri zida koga hoćeš, Selaković ne očekuje nikakvu reakciju.

Ali, od strane organizacija civilnog društva, pre svega onih koje su aktivne u oblasti zaštite ljudskih prava i borbe protiv korupcije, Selaković očekuje vrlo jasno opredeljenje u odnosu na postupanje Suzane Paunović.

To će biti jedini garant da u vremenima koja dolaze kao sektor imamo nepodeljen stav o efikasnoj sistemskoj zaštiti ljudskih prava.

Na kraju, to dugujemo i građanima i građankama, koji se zbog lošeg funkcionisanja postojećih mehanizama zaštite, a nekad i nepostojanja istih, umesto državi obraćaju upravo nama, izjavila je Selaković za Dijalog Net.

 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…

Preporučujemo…