Novi Sad, 08.02.2022. – Kroz razvoj koncepta nula otpada razvijali su se i njegovi principi i unapređivali različiti alati njegove primene.
Medijski sadržaj proizveden u okviru projekta „Opštine sa nula otpada“ možete pročitati. ovde.
Da bi ovaj koncept zaživeo u praksi neophodno je podsticati održivo upravljanje resursima, osposobljavati kreatore politika, aktivno uključiti zajednicu i raditi na razvoju i sistemskoj primeni njegovih alata u javnom sektoru.
Jedan od takvih alata su i zelene javne nabavke – dobrovoljni instrument zaštite životne sredine kojim se podstiče održivost, očuvanje prirode i promoviše održiva proizvodnja i potrošnja.
To je postupak pri kojem tela javne uprave nabavljaju robu, radove i usluge koji tokom svog životnog veka imaju manji uticaj na životnu sredinu od roba, radova i usluga sa istom osnovnom funkcijom koje bi inače naručili.
Zelene javne nabavke se mogu odnositi na kupovinu kancelarijske opreme i nameštaja, službenih vozila, zdravstvenih proizvoda, pa do nabavke energetskih sistema.
Instrument zelenih javnih nabavki može biti od velike koristi kako za privredu i državu, tako i za stanovništvo i najvažnije, za životnu sredinu. Zelene javne nabavke donose prednosti, kao što su veća energetska efikasnost proizvoda i proizvodnog procesa, upotreba obnovljivih izvora energije, štedljiva potrošnja prirodnih resursa, upotreba neotrovnih i razgradivih materijala koji se zasnivaju na prirodnim sirovinama, kao i redukovanje emisije buke i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Za primenu zelene javne nabavke kao mere do postizanja nula otpada potrebno je prepoznati proizvođače i dobavljače proizvoda i usluga koji u svojoj ponudi nude usluge i proizvode koji ispunjavaju ekološke standarde. Također, potrebno je uspostaviti saradnju između predstavnika i predstavnica javnih institucija sa proizvođačima i dobavljačima koji pružaju usluge u skladu sa propisima zelene javne nabavke.
Da bismo bolje razumeli svrhu zelenih javnih nabavki, njihov značaj i primenu, odnosno zastupljenost u Srbiji, obratili smo se Jasminki Ranđelović, koja radi u NVO AlHem kao programski koordinator sa višegodišnjim iskustvom u bezbednom upravljanju hemikalijama i promovisanju zelenih javnih nabavki.
Kakvo je trenutno stanje sa zelenim javnim nabavkama u Republici Srbiji i dokle smo stigli sa njihovom primenom?
Iako u Republici Srbiji postoje strateška dokumenta i zakonski okvir koji pružaju odgovarajući strateški okvir i dovoljan pravni osnov za uključivanje ekoloških kriterijuma u postupke javnih nabavki, primene zelenih javnih nabavki u praksi gotovo da nema. Za sada ne postoje podaci u zvaničnim izveštajima o sprovedenim javnim nabavkama, iako imamo saznanja da se u praksi neki ekološki kriterijumi primenjuju (pri nabavci kancelarijskog papira, motornih vozila, energetski efikasnih računara, rasvete i slično). Kako je primena postupaka zelenih javnih nabavki još uvek na samom začetku u Srbiji, pretraga postupaka zelenih javnih nabavki i uvid u primere realizovanih javnih nabavki bi pomogle da se znanja brže generišu i da se više naručioca odluči za njihovu primenu, što bi imalo pozitivan uticaj na razvoj i primenu cirkularne ekonomije.
Kakva je trenutna svest o zelenim javnim nabavkama među građanima i vladinim institucijama Republike Srbije, te koji su dalji koraci za uvođenje ove mere?
O cirkularnoj ekonomiji i zelenim javnim nabavkama se sve više govori u stručnim krugovima i vladinim institucijama, ali nedovoljno u široj javnosti. U 2021. godini realizovano je istraživanje u kojem su učestvovali građani, naručioci i ponuđači koje je uključivalo i pitanja u vezi zelenih javnih nabavki, a koje je pokazalo da postojeće stanje u oblasti zelenih javnih nabavki nije zadovoljavajuće. Najpre treba poći od toga da nedovoljan broj naručilaca i ponuđača nema izraženu svest o značaju ove teme. U tom smislu bi obuke i ostali vidovi stručne i profesionalne pomoći mogli biti od presudne koristi, pogotovo kada govorimo o formulisanju ekoloških kriterijuma i objavljivanju konkursne dokumentacije.
Građanima je potrebno da im se ova tema približi na način da se zapitaju šta država kupuje novcem poreskih obveznika, na osnovu kojih kriterijuma se biraju proizvodi, usluge i radovi i na koji način to utiče na blagostanje građana. Zato je potrebno da svi zajedno, kako vladine institucije, tako i nevladin sektor, radimo na popularizaciji zelenih javnih nabavki, kako u široj javnosti tako i kod ponuđača i naručilaca.
Da li postoji, odnosno kakva je podrška Vlade Republike Srbije i vladinih institucija u edukovanju o zelenim javnim nabavkama?
Podrška vladinih institucija je nedovoljna, uglavnom sporadična. Kancelarija za javne nabavke objavila je do sada Smernice za zelene javne nabavke (2019) i Smernice za obračun troškova životnog ciklusa (2019).
Ono što bih želela da istaknem jeste da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije izradilo u toku 2021.godine Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom 2022-2024, u kojoj je tema zelenih javnih nabavki jasno prepoznata sa posebnim ciljem, merama i aktivnostima. U ovom dokumentu javne politike kao jedna od mera je planirano da vladine institucije u saradnji sa Privrednom komorom urade prioritizaciju grupa roba, usluga i radova za uključivanje zelenih kriterijuma u postupke javnih nabavki u Srbiji.
Međutim, predlog ALHema u postupku javnih konsultacija na ovoj dokument da je potrebno da se definišu i ciljevi za svaku izabranu prioritetnu grupu, odnosno da se odredi koliko procenata od ukupnog broja sprovedenih javnih nabavki treba da budu nabavke koje uključuju primenu zelenih kriterijuma, nažalost, nije prihvaćen.
Na osnovu ALHem-ove analize realizovane 2019. godine, upravo je nedostatak znanja jedan od glavnih problema sa kojim se naručioci i ponuđači suočavaju. Iz tog razloga, ALHem je u prethodnom periodu realizovao više aktivnosti iz oblasti zelenih javnih nabavki: izrađeno je nekoliko vodiča i smernica, Program obuke za zelene javne nabavke, model konkursne dokumentacije za nabavku kancelarijskog papira, održane su prezentacije i stručne konsultacije, a tokom 2021. godine kreirana je i virtuelna baza znanja za zelene javne nabavke.
Koje su prepreke, odnosno izazovi koji sprečavaju, odnosno otežavaju dalju primenu zelenih javnih nabavki u Srbiji?
Jedan od glavnih razloga za to je što se radi o dobrovoljnom mehanizmu i naručioci u javnom sektoru nisu motivisani niti su edukovani kako da ih primene. Najveći izazovi u primeni zelenih nabavki su nedostatak znanja, nepostojanje pravne podrške naručiocima (help desk) u toku pripreme i sprovođenja postupka nabavke, nedostatak informacija da li se odgovarajući zeleni proizvodi ili usluge nalaze na tržištu, kao i veća nabavna cena u odnosu na konvencionalne proizvode.
Koliko smatrate da je projekat „Opštine sa nula otpada“ značajan u daljem širenju svesti o zelenim javnim nabavkama?
Smatram da je projekat „Opštine sa nula otpada“ od izuzetne važnosti za razvoj cirkularne ekonomije, naročito na lokalnom nivou, a zelene javne nabavke su jedan od stubova cirkularne ekonomije, jer podstiču proizvodnju i potrošnju proizvoda koji su proizvedeni po standardima koji štite životnu sredinu i zdravlje građana. Primenom zelenih javnih nabavki, resursi se koriste efikasnije i svrsishodnije, uz ostvarivanje odgovarajućih ušteda i boljih performansi za životnu sredinu kroz sve faze životnog ciklusa roba, usluga i radova. Nema aktuelnijeg povoda od pandemije koja nas je zadesila da razmislimo o odnosu prema resursima kojima raspolažemo, šta radimo sa otpadom, šta kupujemo novcem poreskih obveznika i kako to utiče na životnu sredinu i blagostanje građana.
———
Projekat “Opštine sa nula” otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajaće 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.
Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području. Više informacija pronađite na zvaničnoj veb stranici projekta, a da redovno primate obaveštenja o realizaciji projektnih aktivnosti i postignutim rezultatima, pretplatite se na projektni bilten.
Intervju sa Jasminkom Ranđelović je realizovan u okviru projekta „Opštine sa nula otpada„.
