Novi Sad, 24. januar 20222.g. – Model cirkularne ekonomije privlači sve veću pažnju ljudi širom sveta, a od nedavno se ističe kao usmerenje u strateško – razvojnim dokumentima Evropske unije. No, istinske promene se neće desiti bez društvene transformacije.
Cirkularni ekonomski model postoji odavno, još dok je čovek živeo u skladu sa prirodom, koristeći pritom sirovine i energiju kojom priroda raspolaže.
Ova ravnoteža se poremetila pojavom industrijske revolucije i čovek je postao zavisan od prekomernog korišćenja prirodnih resursa, a u to vreme novonastali koncept linearne ekonomije, koji se zasniva na principu „uzmi-proizvedi-baci“, narušio je ovu vezu čoveka sa prirodom.
Cirkularna ekonomija podrazumeva korišćenje resursa, proizvoda i usluga u konstantnom cirkularnom toku, a njena svrha je, između ostalog, da kroz koncept nula otpada smanji odlaganje na deponije i prekomerno trošenje prirodnih resursa.
Ali, jesmo li se zapitali šta građani zapravo misle kada se govori o cirkularnoj ekonomiji i konceptu nula otpada?
Za stanovništvo, praktično prihvatanje principa koncepta nula otpada znači sagledavanje svakog segmenta naše svakodnevnice i pronalaženje načina da svakodnevne aktivnosti obavljamo štedljivije. U potrazi za pozitivnim „zero – waste“ pričama, prošetali smo ulicama Novog Sada, i u naselju Klisa pronašli živi primer cirkularne ekonomije.
U ovom skrivenom naselju, na 38.000 m2 prostire se tržnica sa ukupno 2.856 prodajnih mesta, popularnog naziva „Najlon pijaca“.
Ova pijaca je otvorena 1960-ih na desnoj strani Temerinskog puta, a u početku se sastojala od dva reda najlona i novina postavljenih na zemlji, gde su građani iznosili i prodavali istrošenu odeću i obuću, stare kućne aparate i drugu polovnu robu.
Vremenom, Najlon pijaca je prerasla u pravi buvljak sa širokom ponudom raznovrsne polovne robe, antikviteta, polovnih automobila, nameštaja, drvne građe, drva za ogrev, stoke i stočne hrane, kućnih ljubimaca i slično. Na Najlon pijacu građani izlaze ponekad kao prodavci, a ponekad kao kupci. Prodavci ističu da je prodaja starih, iskorištenih stvari jedan od načina za solidnu zaradu, pa tako kad se rešavaju starih stvari iz svojih vitrina obavezno posete Najlon pijacu i tako ostvare dodatnu zaradu. Prosečna dnevna zarada za one koji na Najlonu iz zanata prodaju sitnu robu iznosi oko 5.000 dinara ili oko 40 evra.
Najlon pijaca je 2003. i 2004. godine znatno proširena i izvedeni su obimni radovi na uređenju platoa, izgradnji infrastrukture, ulaznih i izlaznih rampi.
Kroz svoj razvojni program, javno komunalno preduzeće „Tržnica“, koje upravlja ovom pijacom, predviđa da će se u godinama koje slede, ova pijaca u potpunosti modernizovati i postati ravnopravna buvljacima u Parizu, Londonu i Rimu. Nedeljom, u vreme udarnog termina, Najlon pijacu poseti blizu 50.000 građana.
Najlon pijaca postala je simbol Novog Sada, ali i jedan od centara „zero – waste“ načina života koji promoviše ponovnu upotrebu materijala i robe, umesto njenog odbacivanja i odlaganja na deponije.
„Dolazim ovde skoro svake nedelje i već znam kod koga da pronađem kvalitetne i dobro očuvane stvari. Kupovina na Najlon pijaci je mnogo isplativija nego u prodavnicama i može se dosta uštedeti. Sva ova roba koju vidite se može koristiti još dugo, nema bacanja. Prošle nedelje sam kupila rolere za unuku za dobru cenu, a kao novi su.“ – ističe starija gospođa, redovni kupac Najlon pijace.
Kroz ovu, ali i mnoge druge inicijative, možemo videti da građani sami pronalaze načine da se ponašaju u skladu sa održivim principa što ukazuje na to da je društvo u kojem živimo spremno za promene.
Evropska unija prepoznala je ove društvene promene i kroz projekat Opštine sa nula otpada pruža podršku lokalnim zajednicama prekograničnog područja kako bismo zajedno unapredili sistem upravljanja otpadom vodeći brigu o životnoj sredini i očuvanju prirodnih resursa. Projektne aktivnosti se sprovode na području 6 pilot opština u Srbiji i Bosni i Hercegovini: Krupanj, Vladimirci i Bajina Bašta u Srbiji, te Visoko, Sarajevo Centar i Ilijaš u BiH. U projekat su aktivno uključene opštinske uprave, javna komunalna preduzeća i srednje škole pilot opština.
Evropska unija finansira projekat Opštine sa nula otpada u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Zajedno ga od 1. marta 2021. godine realizuju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija) i trajaće 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.
Više informacija o projektu dostupno je na zvaničnoj veb stranici projekta, a za redovno praćenje realizacije projektnih aktivnosti pridružite se zajednici Brojimo do nula na Facebook i LinkedIn mrežama.
Praksa Najlon pijace nije realizovana u okviru projekta Opštine sa nula otpada. Cilj vesti je promocija dobrih praksi i motivacija građana da pokrenu slične inicijative.
