Procenjuje se da će Republika Srbija, kako bi ispunila uslove zaštite životne sredine na putu učlanjenja u EU, do 2030. godine utrošiti 10,6 milijardi evra.
Najveća ulaganja biće za zaštitu voda od zagađenja, upravljanje otpadom i industrijsko zagađenje. Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodno je da ulaganje u zaštitu životne sredine dostigne do 2,5% BDP. Do 2011. godine, u životnu sredinu ulagano je oko 0,4% BDP a postoje podaci koji ukazuju da je zbog krize ulaganje opalo poslednjih godina na 0,25% BDP.
Po iskustvima država u okruženju, 35 – 60% finansijskih tereta podneće lokalne samouprave. Međutim, opštine i gradovi nedovoljno ulažu u životnu sredinu i čak i namenski prikupljena sredstva se ne troše u punom iznosu.
Publikacija Ekološkog centra Stanište "Putokazi za bolje finansiranje zaštite životne sredine u Srbiji na lokalnom nivou", urednik izdanja Dejan Maksimović. Podaci navedeni u istraživanju dobijeni su metodom analize dokumenata – završnih računa svih 145 opština i gradova (centralna Srbija i AP Vojvodina), uporedno sa Izveštajem o bruto naplati javnih prihoda po osnovu naknada za zaštitu životne sredine koji sastavlja Uprava za trezor.
Opširnije na portalu euractiv.rs
