Novi Sad, 14. oktobar 2017. (Dragana Rakić/Autonomija) – Ukoliko ste žena koja živi u maloj sredini i imate svoju profesiju, porodicu, decu, unučiće, ali neki đavo vam ne da mira, pa ste se usudile da se bavite politikom i to onom opozicionom, onda sigurno postajete glavna meta lokalnog medija čiji se rad u milionskim iznosima finansira iz gradskog budžeta, što znači da je pod direktnom kontrolom lokalne vlasti, tj. Srpske napredne stranke.
U Srbiji je danas sasvim normalna stvar da ukoliko ste, recimo, odbornica u lokalnom parlamentu, a pritom ste i lekarka sa najvišim naučnim zvanjima i univerzitetski profesor u penziji, onda se nekako podrazumeva da će vas dotični medij opisati kao „građansku babu koja ne zna da li je pacijent ili doktor”.
Ili ako ste predsednica Gradskog odbora Demokratske stranke i odbornica u lokalnom parlamentu, a uz to i lekarka specijalistkinja ginekološkinja akušerka koja je porodila više od 3.000 žena, i majka ste troje dece – niko neće sprečiti lokalnog SNS bota da vas u medijima proglasi muškaračom koja je opsednuta funkcijama.
A ukoliko ste, pak, žena sa kratkom frizurom, radite u biblioteci i pišete kolumne za novine, onda ste definitivno „muškarac, ljubitelj knjiga, koji zarobljen čuči u ženskom telu”, jer „kratka frizura dovoljno govori o karakteru”. Ove nesrećne žene koje su se drznule da se aktivno bave politikom i to opozicionom, em su muškarače, em se „nameću galamom i gestikulacijom koju bi normalni nagradili isključivo rukavima koji se zakopčavaju sa zadnje strane”, mudro će zaključiti povlašćeni medij, glasnogovornik vlasti i miljenik gradskog budžeta.
Međutim to nije sve, jer kada se u Srbiji priča o političarkama u opoziciji, neizostavna dekoracija su i njihove porodice, muževi i deca. Izgleda da iza svake opozicione političarke stoji muž rogonja i papučar kao i razmažena i bahata deca – tu izuzetaka nema. Jer kako je moguće imati uspešnu profesionalnu karijeru, biti cenjena i poštovana u društvu, imati srećan brak, vaspitanu decu, a ne biti član Srpske napredne stranke i ne glasati za Aleksandra Vučića?
Možda vam sve ovo izgleda kao bljutava šala, ali nažalost, ovo je samo delić mizoginih, seksističkih i po mnogim drugim osnovama diskriminatorskih tekstova koje već više od godinu dana objavljuje jedan elektronski portal uz izdašnu finansijsku pomoć Grada Vršca od čak sedam miliona dinara godišnje.
Drugim rečima, parama Vrščana sponzoriše se proizvodnja uvredljivih i sramnih tekstova koji sa novinarstvom nemaju nikakve veze i to u okviru projekta koji se, nećete verovati, zove „Centar za javno informisanje građana – interes građanskog društva”(!).
Naprednjačka vlast je baš ovaj medij odabrala kao svoje mezimče i obasula ga neverovatnom količinom para što iz budžeta Grada Vršca, što iz budžeta javnog komunalnog preduzeća, što iz budžeta susednih južnobanatskih opština.
Na meti ovog portala su već više od godinu dana tri vršačke odbornice (dve su članice Demokratske stranke, jedna je nezavisna odbornica) koje javno kritikuju loše vođenje lokalne politike. Prvo što je naprednjačka vlast uradila da bi ućutkala ove slobodnomisleće žene jeste pokušaj da ih kupe – nuđenjem najviših funkcija u gradu.
Kada to nije uradilo plodom, krenule su pretnje, zastrašivanja i premeštaji na niža radna mesta. U međuvremenu su TV prenosi skupštinskih zasedanja ukinuti, jer se pokazalo da ove žene dominiraju za skupštinskom govornicom i da ih je nemoguće ućutkati. Kasnije se ispostavilo da ove odbornice ne samo da umeju da govore nego umeju i da pišu kolumne za one malobrojne opozicione novine i portale i da su njihovi tekstovi veoma čitani. A vlast ne prašta da bilo ko bude popularniji od nje same…
Poruka aktuelne vlasti je veoma jasna: cenjene dame, dobro razmislite da li vam je mesto za skupštinskom govornicom ili za šporetom? Da li vam se isplati da se borite za „ženska prava i siromašne” umesto da pravite zimnicu i šetate unučiće po parku?
Šta će reći vaši muževi ako vas u novinama opišemo kao promiskuitetnu ženu, a njega kao „nebitnog” rogonju? Nije li ipak lakše i manje bolno istetovirati „A. Vučić” na podlaktici i dobiti posao u dečjem vrtiću kao što je to upravo uradila jedna mlada vršačka vaspitačica?
Izvorno, neskriveno ženomrštvo, banalno obezvređivanje roda i pola u javnom govoru koje podstiče Srpska napredna stranka, a finansiraju ga poreski obveznici, samo pokazuje nesigurnost i nemoć te iste vlasti koja ne zna kako da ućutka pojedinke koje ne odustaju od uzvikivanja „Car je go!”
Ali ono što definitivno ostavlja gorak ukus u ustima, jeste činjenica da jedna druga žena, nekadašnja aktivistkinja nevladinog sektora i borkinja za ženska prava, a od prošle godine gradonačelnica Vršca i članica SNS-a, sve ovo zna i ćuti. Ne samo da ćuti nego je baš ona stavila svoj potpis na onih 7 miliona dinara.
