Beograd, 26. oktobar 2016.( Marija Vučić/Slavko Ćuruvija fondacija) – Nedostatak novca i pomoći, ali i pretnje novinarima, među najvećim su izazovima onlajn medija u Srbiji i Hrvatskoj, pokazuju rezultati istraživanja koje su u 60 redakcija (39 iz Srbije i 21 iz Hrvatske) sprovele Slavko Ćuruvija fondacija i Udruga za nezavisnu medijsku kulturu iz Zagreba.
U istraživanju „Razumevanje potreba lokalnih onlajn medija“, u Srbiji je više od polovine njih reklo da je izuzetno nezadovoljno načinom na koji se medijima daje budžetski novac, koji je za čak 36 odsto ispitanih redakcija u zemlji glavni izvor prihoda.
S druge strane, portali u Hrvatskoj u mnogo manjoj meri zavise od javnog novca – svega tri od 21 redakcije obuhvaćene istraživanjem, prihoduju iz budžeta, a ostali su sve više okrenuti oglašivačima, rečeno je na predstavljanju ovog istraživanja u Beogradu.
„Razlika između ove dve zemlje vidi se iz činjenice da u Srbiji kao problem ističu manjak i finansijsku nemoć lokalnih oglašivača, kao i to što ovi ne razumeju u dovoljnoj meri značaj onlajn sfere, dok u Hrvatskoj kao izvor problema ističu neadekvatno finansiranje od strane lokalne zajednice“, navodi se u istraživanju.
I dok u obe zemlje čak trećina ispitanih navodi da uopšte nema prihode od oglašivača, situacija je nešto bolja u Hrvatskoj, gde su u više od petine ispitanih medija naveli da u potpunosti ili skoro u potpunosti zarađuju na taj način. Takvih je, međutim, u Srbiji svega 5 odsto ispitanika.
Ipak, Toni Gabrić iz Udruge za nezavisnu medijsku kulturu rekao je da se često dešava da naročito uspešniji hrvatski portali „uspevaju da ostanu na površini zahvaljujući tome što spajaju komercijalu i novinarstvo, ne razmišljajući o kritičnosti tog postupka, nego se više bave poslovanjem“.
„U onim blažim varijantama reč je o prikrivenom reklamiranju pojedinih gradskih projekata ili lokalnih fabrika, na način da se napišu vesti koje nisu istaknute kao oglasi. U tvrđim varijantama radi se, čini mi se, o još beskrupuloznijim oblicima prikrivenog oglašavanja. Zbog dosta niskog nivoa novinarske edukovanosti, vlasnici tih portal ne razlikuju novinarski od marketinškog posla“, kaže Gabrić.
Da treba dati šansu projektnom finansiranju, ali samo uz kompetentnije komisije koje odlučuju o raspodeli novca, smatra i Violeta Jovanov Peštanac, koja je pokrenula portal Pančevo MOJkraj nakon što je ostala bez posla u Radio Pančevu.
„Kada bi se mišljenje okoline i komisija promenilo, možda bi svi shvatili zašto je važno da se pruži podrška novim medijima, posebno kada uzmemo u obzir koliko je ljudi ostalo bez posla nakon privatizacije medija“, ističe ona i napominje da i sami novinari moraju da se edukuju o digitalnim medijima, društvenim mrežama, ali i pisanju projekata.
Finansijska situacija je nešto gora za novinare u Srbiji, što pokazuje i podatak da je oko polovina domaćih medija na „pozitivnoj nuli“, 13 odsto je prošle godine poslovalo sa gubicima, a 36 odsto njih je ostvarilo dobit. S druge strane, u Hrvatskoj u dve trećine medija obuhvaćenih istraživanjem kažu da je poslovalo pozitivno tokom 2015. godine.
Ipak, trećina stalno zaposlenih u ovim zemljama platu ne dobija redovno.
Pretnje i pritisci
Uprkos razlikama u poslovanju i načinu finansiranja medija, novinari obe zemlje suočavaju se sa pretnjama i drugim oblicima nasilja, što su rekli u skoro 70 odsto ispitanih portala u Srbiji i oko 60 odsto u Hrvatskoj.
„Najveći broj njih, i u Srbiji i u Hrvatskoj, izjavio je da su pretnje dolazile od predstavnika lokalnih vlasti, dok su novinari u 14 odsto ispitanih medija u Hrvatskoj i 10 odsto njih u Srbiji bili i fizički napadnuti“, navodi se u rezultatima istraživanja.
Prema svedočenju pojedinih urednika, mediji se suočavaju i sa ne tako očiglednim, ali vrlo snažnim pritiscima koji dolaze i od inspekcijskih organa. Naime, prema svedočenju urednika jednog lokalnog portala, nakon što je inspekcija bila kod njih u kontroli, otišli su i kod njihovih oglašivača.
„Inspekcija u tom portalu nije pronašla nikakve nezakonitosti, ali su iskoristili priliku da napišu kazne oglašivačima i na taj način, prema tumačenju urednika, poručili da ne treba da se oglašavaju u tom mediju koji je izuzetno kritički orijentisan“, kaže Tamara Ognjanović iz Slavko Ćuruvija fondacije, koja je radila na istraživanju.
Projekat izrade ovog istraživanja podržali su Misija OEBS u Srbiji i američka Nacionalna zadužbina za demokratiju.
