Organizacije Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Link plus uputile su Gradskoj upravi Beograd zahtev da se u Zoološkom vrtu grada Beograda omogući sprovođenje programa aktivne zaštite divljih ptica. U zahtevu se navodi da organizacije zahtevaju da se prostor namenjen pinginarijumu preuredi u prihvatilište za ptice jer u celom svetu postoji praksa da zoološki vrtovi, pored zabavne i edukativne, imaju i značajnu ulogu u zaštiti prirode.
Širom Srbije hiljade divljih životinja ugine svake godine jer ne postoje dovoljni kapaciteti za njihovo zbrinjavanje, lečenje i vraćanje u prirodu. Posebno kritičan je Beograd sa okolinom iz koga procentualno dolazi najveći broj poziva za pomoć. Novac od izgradnje pingvinarijuma opravdanije je upotrebiti za izgradnju prihvatilišta za ptice u Beogradu.
U Srbiji su zabeležene 352 vrste divljih ptica, a u poslednjih 10 godina 240 vrsta se gnezdilo. Mnoge od njih imaju male populacije kojima bez ljudske pomoći preti nestanak. Takve su na primer: velika droplja, beloglavi sup, orao kliktaš, orao krstaš, stepski soko, siva vetruška, modrovrana i mnoge druge. Tokom poslednje tri decenije iz Srbije je iščezlo nekoliko gnezdarica: bradan, crni strvinar, bela kanja, riđa lunja, krški soko i belonokta vetruška.
Pobrojane iščezle gnezdarice mogu da se vrate u prirodu ako se sprovedu programi aktivne zaštite koji uključuju odgajanje u zatočeništvu. Ovde ključnu ulogu mogu da imaju centri za zbrinjavanje divljih ptica, poput zooloških vrtova.
Tokom cele godine, a posebno u vreme gnežđenja, hiljada ljudi mole za pomoć kada pronađu povređene ili iz gnezda ispale mladunce ptica. Jedino ovlašćeno prihvatilište za divlje životinje, a samim tim i ptice, nalazi na krajnjem severu države, u Paliću. Ovo prihvatilište ima ograničene kapacitete, a njihovi zaposleni nemaju mogućnosti da dolaze po povređene životinje.
Ogromne napore ulažu zavodi za zaštitu prirode, udruženja građana i sami građani da se životinje u nevolji na vreme prebace u zoološki vrt „Palić“ na zbrinjavanje. Za veliku većinu životinja to prosto nije moguće jer je Palić predaleko, pa jedinke uginu. Rešenje bi hitno moralo da se pronađe i da se izgradi veći broj prihvatilišta u raznim delovima Srbije.
U eri gubitka biološke raznovrsnosti znatno je svrsishodnije sredstva namenjena izgradnji pingvinarijuma (250.000 evra) uložiti u oporavak populacija i ponovno naseljavanje ugroženih vrsta. Time bi se ne samo pomoglo tim vrstama, već bi zoološki vrt postao i značajan centar za obrazovanje stručne i opšte javnosti.
Organizacije su upozorile da je u procese upravljanja zoološkim vrtom, kao javnom ustanovom, potrebno uključiti akademsku i stručnu javnost koja svojim znanjem može značajno da pomogne u svim segmentima rada.
