Beograd, 15. septembar 2016. (Euractiv) – Srbija će u okviru priprema za pristupanja EU morati da promeni Ustav, ali nasuprot uvreženom mišljenju odnos sa Kosovom tu neće biti glavna tema, rekli su 15. septembra stručnjaci na predstavljanju analize posvećene promeni Ustava na putu ka EU. Potrebno je zakonskim izmenama preneti nadležnosti na Brisel i garantovati nezavisnost sudstva.
Autor analize Vladimir Međak, nekadašnji pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije u Srbiji, rekao je da će biti potrebna dva tipa izmena Ustava – prva da bi se unele odredbe o prenosu dela suvereniteta na EU i direktnoj primeni dela evropskih propisa, pre svega uredbi, što su morale da učine sve zemlje koje su se priključivale EU, i druga da bi se Srbija usaglasila sa standardima EU u oblastima u kojima to još nije učinila, pre svega po pitanju nezavisnosti sudstva.
Međak, koji je zamenik predsednika Istraživačkog foruma EPuS, istakao je da nije reč o odricanju od suvereniteta, i da su ovo zemlje različito definisale, pa je u Francuskoj recimo takozvanom integrativnom klauzulom definisano da zemlje članice zajedno vrše suverenitet.
Autor studije Vladimir Međak rekao je da bi trebalo navesti i da će se posebnim zakonom definisati odnos nacionalnog parlamenta i vlade. Tim zakonom je, kako je rekao, potrebno propisati obavezno konsultovanje nacionalnog parlamenta u evropskim poslovima, budući da ova institucija nakon pristupanja EU dobija još jaču ulogu
Deo obaveznih izmena odnosiće se i na ostvarivanje prava evropskog građanstva, odnosno da se omogući građanima EU koji imaju prebivalište u Srbiji da glasaju na lokalnim i evropskim izborima. Ovo pravo će dobiti i naši građani koji borave u članicama EU, što će predstavljati korist posebno imajući u vidu veliki broj naših građana u inostranstvu, naveo je Međak u analizi.
Na skupu je rečeno da su neke zemlje ustavima povezale lokalne izbore u zemlji sa izborima za Evropski parlament.
U tekstu analize se navodi i da će zbog neusaglašenosti sa potrebnim standardima biti potrebno menjati ustav, pre svega da bi se garantovala nezavisnost sudstva, to je obaveza koju je Srbija preuzela i Akcionim planom za poglavlje 23 i koja bi trebalo da se ispuni 2017. Glavna zamerka odnosi se na način izbora sudija i članova Visokog saveta sudstva u Državnog veća tužilaca.
O ovome će morati da se organizuje i referendum, naveo je Međak, dodavši da je važno da on ne bude organizovan kasno u procesu pristupanja, kako bi se razdvojio od referenduma o članstvu u EU za koji je predložio da bude propisana dvotrećinska većina za uspeh kako bi se obezbedila stabilnost.
Akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno je i da se uporednom analizom zaključi i da li je potrebno da se izmeni ustav zbog političkih prava manjina, što je moguća treća izmena najvišeg pravnog akta, naveo je on.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom (Yucom) Milan Antonijević rekao je da prilikom donošenja važečeg Ustava nije bilo dovoljne rasprave, što mu oduzima deo legitimiteta.
"Nadamo se da će radna grupa (za izmenu Ustava) biti otvorena i da se neće od javnosti skrivati koja su predložena rešenja", naveo je on.
Antonijević je rekao da ne želi "samo da kritikuje" i da Ustav Srbije sadrži odredbu po kojoj se ne sme umanjivati nivo stečenih prava što je, kako navodi, izuzetno korisno za zemlje koje unapređuju ovu oblast.
