Odluka Nemačke: šok ali i pritisak da se problem reši

Bundestag

, može još više dovesti u pitanje ionako slabe izglede da ministri pravosuđa i policije Evropske unije 14. septembra u Luksemburgu usvoje plan Evropske komisije za hitno rešavanje izbegličke krize.

Ali u komentarima evropskih medija se naglašava da nemački korak, iako je „šokantan“ za ostale članice Unije i predstavlja „udarac Šengenu“, kako je napisao britanski list „Gardijan“, može biti i svojevrsni pritisak upravo da zemlje odbojne prema obaveznom prihvatanju kvota izbeglica popuste i krenu ka zajedničkoj formuli za rešavanje velike izbegličke krize.

Evropska komisija je saopštila da neka članica kad proceni da je došlo do kritične situacije i ugrožena bezbednost, ima pravo po odredbama zone Šengena da privremeno zavede nadzor granica i da je nemački potez „izgleda po pravilima“.

U osvrtima medija se ukazuje na to da će se sad naročito „prolazne zemlje“, Grčka, Makedonija, Srbija i Mađarska, ali i Austrija naći u situaciji da moraju da se bore s talasom izbeglica i migranata koji uopšte ne jenjava zbog i dalje oštrih ratnih sukoba u Siriji.

Bernar Kaznev, ministar policije Francuske, koja podržava stav Berlina da se mora ravnomerno raspodeliti teret navale izbeglica prvenstveno iz ratnog požara u Siriji, iskazao je razumevanje za nemački potez i zamerio „nekim članicama EU da nisu poštovale šengenska i pravila za odobravanje azila“. Kaznev je time ciljao na činjenicu da su desetine hiljada izbeglica došle preko Grčke, Italije i Mađarske bez ikakve provere i urednih dokumenata sa šengenskim vizama.

Komentatori u medijima su podsetili da je i Nemačka jednostrano prekršila šengenska pravila kad je saopštila da će primiti sve izbeglice, a nije tražila da se utvrđuje njihov identitet, da imaju pasoše i vize, kao i da se jasno zna da li su to izbeglice iz ratova ili „ekonomski migranti“. Na to su ukazali i zvaničnici Slovačke, Češke i Mađarske posebno, predočivši da je time stavljen van snage nadzor spoljnih granica Unije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel se našla i na udaru svojih saveznika u vladi, najviše iz redova bavarske Socijalhrišćanske unije zbog ogromnog pritiska desetina hiljada izbeglica naročito na Minhen i Bavarsku. Nemački ministar transporta Aleksander Dobrindt dramatično saopštio da je talas izbeglica prevazišao sposobnosti prijema, dok su spoljne granice EU bez nadzora.

Vlasti pokrajine Bavarske su direktno prozvale kancelarku Angelu Merkel zbog toga što je bez prethodne pripreme pozvala ratne izbeglice da dođu u Nemačku, a predsednik bavarske vlade Horst Zehofer je, štaviše, na kongres bavarske Socijalhrišćanske unije, partnera u vladi kancelarke Merkel, pozvao mađarskog premijera Viktora Orbana, glavnog kritičara masovnog dolaska imigranata u Uniju.

Potrebna solidarnost, EU nije bankomat

Obaveznom prihvatanju pristiglih izbeglica se, uz objašnjenje da bi te mahom muslimanske pridošlice izmenile nacionalnu tradiciju i identitet i moguće uvezle terorizam, protive vlade i većina građana Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, kao i Rumunija i Bugarska, koje međutim kažu da bi pristale na kvotu raspodele, ako bi im se odobrio ulazak u šengenski prostor bez granica.

Nemačka, Francuska i „stare članice“ Unije su dosad oštro kritikovale istočne članice zbog ovakvih stavova i naglašavale da se mora iskazati i solidarnost u kritičnim trenucima za Evropu.

To je simbolično sažeo i potpredsednik belgijske vlade Aleksander de Kro, rekavši da Evropska unija samo „bankomat za izvlačenje desetina milijardi evra“.

Istočne članice Unije, međutim, ne popuštaju u stavu, a mađarski premijer Orban je saopštio da će Budimpešta i vojskom i kažnjavanjem zatvorom obustaviti ilegalni ulazak migranata. Najavio je i podroban predlog vođima EU da sredstvima od najmanje tri milijarde evra pomogne zemljama u susedstvu Sirije, Turskoj, Libanu i Jordanu, da tamo velikim centrima za zbrinjavanje zaustave odlazak izbeglica u Evropu.

Mađarski premijer tvrdi da dobrim delom izbeglice iz Sirije upravo dolaze iz zbegova u tim susednim zemljama i „traže bezbednost i bolji život nego u izbegličkim taborima… u Nemačkoj ili Švedskoj“.

Dobri izgledi za plan Komisije

Čini se da sve države EU, ujedno, podržavaju bitne delove plana Evropske komisije, koji predviđa da se snažno ojača nadzor spoljnih granica Unije, odbrani šengenski prostor bez granica, kao i da se popisom imigranata ubuduće jasno razdvoje prihvatljive izbeglice iz ratova, političkih i verskih progona od migranata koji iz ekonomsko-socijalnih razloga žele da dođu u Uniju. Planom Evropske komisije se zahteva da članice Unije uz obavezne kvote preraspodele 160.000 pristiglih izbeglica i preduzmu hitne mere za rešavanje izbegličke krize.

To 14. septembra treba da usvoje ministri pravosuđa i policije EU i zato će biti utvrđen spisak „bezbednih zemalja“, u kojima vlada zakon i štite se ljudska prava, pa migranti nemaju nikakvog osnova da traže azil u Uniji, što će uključiti i Crnu Goru, Kosovo i Albaniju, iz koje je poslednjih meseci najviše porastao broj azilanata u EU.

Plan EK obuhvata i utvrđivanje novih odredbi za jedinstvenu politiku odobravanja azila u svim državama evropske dvadesetosmorice, tesnu policijsku i svaku drugu saradnju sa vlastima zemalja iz kojih dolaze i kroz koje prolaze izbeglice, razbijanje mreža organizovanog kriminala kojima se migranti ilegalno prebacuju u Evropu, uključujući operacije pomorskih vojnih snaga EU u vodama prema Libiji.

Ako ministri ne postignu dogovor, to će morati da pokušaju šefovi država ili vlada EU, čiji je vanredni sastanak predviđen za 8.oktobar.

Kada je reč o ratovima koji su uzrok talasa izbeglica, američki list „Politiko“ u evropskom izdanju prenosi upozorenja američkih stručnjaka da bombardovanje zapadnih i arapskih saveznika nije nije ni malo slomilo snage ekstremiste tzv. „islamske države“ u Siriji i Iraku.

Izvor: Beta

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…

EU agencija za fundamentalna ljudska prava
Evropa, Vesti

FRA: Evropa doživljava talas antisemitizma

_______
Beč – Evropa doživljava „talas antisemitizma“, koji je delimično prouzrokovan sukobom na Bliskom istoku, saopštila je Agencija Evropske unije za osnovna prava. Agencija je objavila i istraživanje, koje je sprovedeno…