Brisel – Odbor Evropskog parlamenta za kulturu i obrazovanje izmenio je nacrt Evropskog zakona o slobodi medija kako bi se osiguralo da važi za sve medijske sadržaje, kao i veća transparentnost i nezavisnost medija u EU.
Evroposlanici su želeli da osiguraju da nova pravila obavežu članice da obezbede pluralitet i zaštite nezavisnost medija od vladinih, političkih, ekonomskih ili privatnih interesa, saopštio je Evropski parlament.
Navodi se da je nacrt izmenjen kako bi se odredbe o transparentnosti primenjivale za sve medijske sadržaje a ne samo za vesti i tekuće stvari, kako je predložila Evropska komisija.
U tekstu usvojenom u Odboru zabranjuju se sve vrste mešanja i pritisaka na medije, uključujući primoravanje novinara da otkriju svoje izvore, pristup šifrovanim sadržajima na njihovim uređajima i upotreba špijunskih softvera protiv njih.
Radi bolje zaštite novinara, evroposlanici kažu da upotreba špijunskih softvera može biti opravdana samo od slučaja do slučaja i ako je naloži nezavisni sudski organ radi istrage teškog krivičnog dela, poput terorizma ili trgovine ljudima.
Evroposlanici su predložili i da se javno oglašavanje jednom medijskom provajderu, onlajn platformi ili pretraživaču ograniči na 15% budžeta za oglašavanje koji ta vlast dodeljuje u datoj članici.
U cilju ocene nezavisnosti medija, evroposlanici žele da mediji objave informacije o tome ko im je vlasnik i ko sve, direktno ili indirektno, ima koristi od njih.
Takođe žele da mediji izveštavaju o državnom oglašavanju i finansijskoj podršci države, uključujući kada dobijaju javne fondove iz zemalja koje nisu članice EU.
Navodi se i da članice treba da finansiraju javne servise kroz višegodišnje budžete kako bi se sprečilo političko mešanje i obezbedila budžetska predvidivost.
Evroposlanici žele i da Evropska uprava za medijske usluge, novo telo EU čije je uspostavljanje predloženo zakonom, bude pravno i funkcionalno nezavisna od Komisije i sposobna da sama radi a ne samo po zahtevu Komisije.
Takođe žele da se u rad Uprave uključi nezavisna „ekspertska grupa“ koja će predstavljati stavove sektora medija i uključuje civilno društvo.
Usvojeni tekst treba da potvrdi Parlament i o tome će se glasati na plenarnoj sednici 2-5. oktobra. Nakon toga će evroposlanici početi razgovore sa Savetom o konačnom izgledu zakona, prenosi Dnevni evropski servis.
