Brisel, 10. jun 2020. – Evropska komisija objavila je Izveštaj o konvergenciji za 2020.
U izveštaju Komisija u iznosi svoju ocenu napretka koji su države članice izvan evropodručja ostvarile prema uvođenju evra.
Izveštajem je obuhvaćeno sedam država članica izvan evropodručja koje su se pravno obavezale da će uvesti evro, a to su Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Rumunjska i Švedska.
Izveštaj o konvergenciji sastavljaju se svake dve godine, nezavisno od eventualnih tekućih postupaka pridruživanja EU.
Izvršni potpredsednik nadležan za privredu u interesu građana Valdis Dombrovskis izjavio je: “Iz izveštaja o konvergenciji vidljivo je da su neke zemlje postigle ohrabrujući napredak, ali im na putu prema evropodručju još predstoji nekoliko ključnih etapa. Komisija je, kao i uvek, spremna pružiti podršku tim državama članicama. Jedan je od važnih koraka na tom putu pridruživanje mehanizmu ERM II, za koje se Hrvatska i Bugarska trenutno pripremaju. Pozdravljamo napore koje u tom kontekstu obe zemlje preduzimaju”.
Pregled svih izveštaja o konvergenciji od 1996. dostupni su na sajtu Evropske komisije.
Komesar za privredu Paolo Gentiloni izjavio je: “Poslednjih meseci najviše smo se bavili uklanjanjem privredne divergencije unutar evropodručja i šireg jedinstvenog tržišta koja je posledica neujednačenosti recesije uzrokovane korona virusom. Danas, ipak, razmatramo konvergenciju prema članstvu u evropodručju za sedam država članica. Taj je proces s razlogom strog jer prošireno evropodručje mora biti snažnije evropodručje. Važno je da zemlje nastave raditi i na stvarnoj konvergenciji prema višim nivoima produktivnosti i blagostanja, naročito sprovođenjem reformi usmerenih za bolju budućnost i ulaganjima kojima želimo pružiti podršku instrumentom Next Generation EU”.
Pristupanje evropodručju otvoren je postupak koji se odvija u skladu s pravilima. Izveštaj se zasniva na konvergencijskim kriterijumima, koji se ponekad nazivaju „kriterijumi iz Mastrihta” i koji su navedeni u članu 140. stav1. Ugovora o funkcioniranju Evropske unije (UFEU).
Konvergencijski kriterijumi uključuju stabilnost cena, uredne javne finansije, stabilnost deviznog kursa i konvergenciju dugoročnih kamatnih stopa.
Proverava se i usklađenost nacionalnog zakonodavstva s pravilima ekonomske i monetarne unije (EMU).
U izveštaju se zaključuje sledeće:
- Hrvatska i Švedska ispunjavaju kriterijum stabilnosti cena;
- Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska i Švedska ispunjavaju kriterijum javnih finansija;
- Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska i Švedska ispunjavaju kriterijum dugoročnih kamatnih stopa.
- Nijedna država članica ne ispunjava kriterijum deviznog kursa jer nijedna od njih ne učestvuje u kursnom mehanizmu (ERM II): pre uvođenja evra potrebne su najmanje dve godine učešća u tom mehanizmu, bez ozbiljnijih napetosti;
- Hrvatska i Švedska ispunjavaju sve kriterijume ekonomske konvergencije, ali iz prethodno navedenog razloga ne ispunjavaju kriterijum deviznog kursa.
Uz ocenu formalnih uslova za pristupanje evropodručju u izveštaju se zaključuje da nacionalno zakonodavstvo svih predmetnih država članica, osim Hrvatske, nije u potpunosti u skladu s pravilima ekonomske i monetarne unije.
Komisija je proverila i dodatne faktore iz Ugovora koje bi trebalo uzeti u obzir u oceni održivosti konvergencije.
Analizom je utvrđeno da su države članice izvan evropodručja uopšteno dobro privredno i finansijski integrisane u Uniju. Ipak, u nekima od njih postoje makroekonomske slabosti i/ili izazovi u pogledu poslovnog okruženja i institucionalnog okvira.
Uticaj pandemije korona virusa na rezultate izveštaja ograničen je jer većina podataka korišćenih u izveštaju odnosi se na razdoblje pre izbijanja krize, kako je propisano strogo definisanom metodologijom iz Ugovora.
Komisija je u svojoj prolećnoj privrednoj prognozi 2020. i naknadnom predlogu preporuka za sve države članice iznela početnu ocenu posledica pandemije na kojoj se zasnivaju elementi ovog zveštaja o izgledima za budućnost.
