Priština, 23. decembar 2016. (KCSF) – Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) objavila je Kosovski Indeks Civilnog Društva 2016, studiju koja se objavljuje svake druge godine.
Ova studija je jedina ove vrste koja redovno obezbeđuje sveobuhvatne informacije o sektoru civilnog društva na Kosovu.
Iako ima više od 8.500 registrovanih NVO i nekoliko neregistrovanih inicijativa, procenjuje se da je broj aktivnih OCD na Kosovu oko 1.500. Tokom 2015. godine, manje od 1.000 OCD je imalo neku finansijsku aktivnost ili zaposleno osoblje, navodi se u studiji.
Najveći deo sektora čine male OCD, kako u smislu finansiranja tako i prema broju zaposlenih. Sektorom preovlađuju OCD sa sedištem u Prištini i drugim regionalnim centrima na Kosovu. Trend registracije novih NVO bio je stabilan u poslednjih šest godina, pri čemu se svake godine registruje oko 500 novih NVO, neki su od utvrđenih podataka publikacije u izdanju KCSF.
Najveći broj OCD registrovan je kao udruženje, ali pravne uslove za njihov najviši organ upravljanja ne poštuju sve. Manje od polovine OCD izjavljuju da imaju unutrašnja dokumenta za upravljanje, dok veće OCD imaju više uspostavljenih unutrašnjih pravila. Oko polovine OCD imaju internet stranice ili stranice na Fejsbuku gde mogu objavljivati relevantne informacije o svom radu.
Članstvo građana u organizacijama civilnog društva ostaje nisko i deo je šire apatije građana prema građanskom životu na Kosovu. Izuzev nekoliko organizacija, mnoge OCD imaju 7 samo mali broj članova, uprkos tome što su u većini registrovane kao udruženja. Veća podrška je prisutna za specifična pitanja i teme u kojima je civilno društvo angažovano, dok više od polovine građana veruje civilnom društvu i misli da sektor dobro radi.
Kosovsko civilno društvo ima ograničen uticaj na pitanja koja se najviše tiču građana, kao što su privredni razvoj i vladavina prava. Interesantno je i čini se da civilno društvo ima kritičnije mišljenje o proceni svog uticaja u ovim oblastima negoli drugi van sektora. Veći uticaj se procenjuje u oblasti demokratizacije. Transparentnost i odgovornost (“polaganje računa”) kao i vladavina prava jesu oblasti gde se civilno društvo smatra najaktivnijim.
Civilno društvo na Kosovu još radi u veoma nepovoljnom spoljnom okruženju. Privreda Kosova ostaje nerazvijena i ne generiše značajnu zaposlenost. Stepen nezaposlenosti ostaje visok, dok su građani Kosova među najsiromašnijima u regionu. Slabi društveno-ekonomski uslovi na Kosovu rezultirali su velikim talasom migracija 2014. i 2015. godine. Nivo korupcije i stanje u oblasti vladavine prava smatraju se veoma nezadovoljavajućim.
