Evropska unija je i dalje tek na pola puta ka rodnoj ravnopravnosti, pokazuje novi Indeks rodne ravnopravnosti koji je izradio Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE).
Prvi indeks objavljen je 2013. godine, a nova publikacija prikazuje i poredi podatke iz 2005, 2010. i 2012. kako bi se ustanovilo koliko su države članice EU napredovale u tom periodu.
Zaključak je da je napredak u odnosu na situaciju iz 2005. mali – ukupni skor se povećao sa 51.3 na 52.9 (od 100) u periodu između 2005. i 2012. godine. Takođe, progres među zemljama je neujednačen – neke države su napredovale, dok su druge nazadovale. „Značajne razlike u napredovanju među državama članicama održavaju različite izbore prioriteta i različite pristupe u implementaciji ciljeva i politika EU“, kaže direktorka EIGE, Virginija Langbak.
Indeks rodne ravnopravnosti procenjuje jednakost između muškaraca i žena u šest ključnih oblasti (zaposlenje, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje), a kao dve dodatne oblasti ispituje zastupljenost nasilja nad ženama i intersekcionalnih nejednakosti. Uspešnost država meri se njihovom efikasnošću u zatvaranju rodnih jazova u ključnim oblastima i izražava se na skali od 1 do 100, gde 100 predstavlja najbolju situaciju.
Bitno je istaći da je za visok skor potrebno ne samo odsustvo razlika između žena i muškaraca, već i sličnost rezultata sa rezultatima najuspešnijih zemalja u datoj oblasti. To znači da se smanjeni rodni jazovi u npr. nezaposlenosti, čiji uzrok je ekonomska kriza, ne posmatraju kao indikator povećane rodne ravnopravnosti, već kao pokazatelj negativnog uticaja na celu populaciju.
Najveći napredak primećen je u oblasti moći, sa 31.4 2005. do rezultata od 39.7 u 2012-oj. Najniži skor na nivou EU je u oblasti vremena (37.6), što odražava nejednaku raspodelu neplaćenog rada u privatnoj sferi.
Države čiji rezultati su značajno iznad EU proseka su Danska, Finska, Holandija i Švedska, a konstantan napredak (kako u periodu 2005-2010, tako i u periodu 2010-2012) u rodnoj ravnopravnosti zabeležen je u 10 država: Finskoj, Sloveniji, Irskoj, Danskoj, Estoniji, Letoniji, Češkoj, Poljskoj, Italiji i na Kipru. Opadajući rezultat u oba perioda pokrivena istraživanjem zabeležen je u Ujedinjenom Kraljevstvu, Litvaniji, Hrvatskoj, Slovačkoj i Rumuniji.
Uopšteni zaključak izveštaja je da su žene u lošijem položaju u svim ključnim oblastima, mada je primećen napredak po pitanju zarada i participacije na tržištu rada. U istraživanju su takođe uspostavljene korelacije između određenih ekonomskih i socijalnih parametara i rezultata indeksa. Na primer, pokazalo se da viši skorovi na indeksu koreliraju sa višim BDP-om, višim stepenom socijalne zaštite, manjom nezaposlenošću mladih, većim brojem žena u upravnim odborima i većim izdavanjima za zdravstvenu negu.
Zanimljiv je i podatak da države u kojima je zabeležena veća učestalost nasilja nad ženama uglavnom imaju bolje skorove na indeksu. Iz EIGE objašnjavaju da u zemljama gde je rodna ravnopravnost veća uglavnom postoji i veće poverenje u pravosudne institucije, tako da se nasilje češće otkriva.
Indeks u celini možete čitati ovde, a pregled stanja po državama možete naći ovde.
