Evolucija javnih medija i ulaganje javnih sredstava u nezavisne medije na neprofitnim osnovama, načini su da se stvori složen sistem javnih, komercijalnih i medija trećeg sektora koji bi bili odgovorni različitim javnostima i finansirani iz više izvora.
Osnivanje javnog fonda za novinarstvo i medijski rad, fiksna naknada za finansiranje javne radiotelevizije na osnovu individualnih prihoda, poreski propisi koji omogućsvsju manje individualne donacije neprofitnim medijima, neke su od preporuka za uspostavljanje stabilnijeg sistema finansijske podrške medijima iz publikacije "Tko će platiti novinarstvo", objavljene u SEE Media Observatory projektu.
Primeri podrške neprofitnim medijima u Francuskoj, Holandiji ili Hrvatskoj ukazuju da se u relativno kratkom periodu mogu razviti novi sektori medijskog sistema, sposobni da služe komunikacijskim potrebama građana. Kako bi se takva podrška povećala, a javno finansiranje novih medija postalo otporno na politiku štednje, potrebno je pronaći nove izvore financiranja i demokratizovati način raspodele sredstava, navodi se u publikaciji.
Tako se, na primer, holandske lokalne javne radiostanice finansiraju iz posebne male naknade, a francuski radio zajednice dobijaju sredstva iz posebnog poreza na oglašivačke prihode komercijalnih medija. Finski model naplate javnih dohodaka u procentu individualnih prihoda rasteretio je ekonomski slabije građane i snizio troškove naplate.
Među preporukama za uspešnije alternativno finansiranje medija u jugoistočnoj Evropi pominje se i sistem građanskih medijskih donacija za novinarstvo i medijski rad, na način da svi građani iznad određene starosne granice dodeljuju svoj udeo za medijski fond onim medijima koje sami izaberu.
Izvor: Media.ba
