Novinarska udruženja iz regiona uputila su javni poziv na profesionalno izveštavanje novinarima/kama, urednicima/cama i svima drugima koji izveštavaju ili javno govore o izbeglicama danas. Tekst poziva upućenog ispred projekta Media Circle prenosimo sa web portala Fairpress.eu.
Politizacija pitanja humanitarne katastrofe i dolaska na Zapadni Balkan izbeglica od severne Afrike do zapadne Azije stvorili su u javnom prostoru ovdašnjih država snažne društvene podele i tenzije koje se negativno reflektiraju i kroz medijske sadržaje. Mediji, kako klasični tako i novi, uključujući i internet patforme, značajno doprinose eskalaciji praksi, koje ne samo da su protivne novinarskoj etici, opštoj kulturi i civilizacijskom dometu, već i međunarodnom pravu i protokolima koje je ratifikovala većina evropskih zemalja. U izveštavanju, značajan broj medija krši prava izbeglica, čime im dodatno otežava status, isključuje prava i ugrožava život, zbog čega mi – članice regionalnog projekta MEDIA CIRCLE, apelujemo na sve koji se u javnom prostoru osvrću na izbegličku krizu ili izveštavaju za medije,da obrate pažnju na sledeće:
Naziv „migranti“, nije dopušten u javnom govoru i apsolutno je netačan u situacijama u kojima postoji opravdana sumnja da je osoba koja je ilegalno prešla određenu granicu, spašavajući vlastiti život od kolektivnog nasilja i represije. Ispravan naziv je tražilac azila u izveštajima s otklonom prema proceni situacije u zemlji porekla, odnosno izbeglica u kolokvijalnom govoru, ili po odobrenju statusa od strane države ili međunarodne organizacije. Budući da je UNHCR već kvalifikovao raseljene osobe iz Sirije izbeglicama, opravdano i tačno je u svim izveštajima ove osobe nazivati isključivo i jedino izb eglicama.
Izbeglice koje pređu određenu državnu granicu na bilo koji način, ne smemo ni u kom slučaju nazvati ''ilegalnim migrantima“, jer u skladu sa međunarodnim pravnim aktima, osobe sa statusom izbeglice imaju pravo preći bilo koju granicu bez kažnjavanja od strane zemlje u koju su ušli.
Ne pozivajte na izgradnju fizičkih, administrativnih i bilo kojih drugih prepreka u prelazu granica, jer su takve prepreke suprotne zakonima svih evropskih zemalja, odnosno međunarodnim aktima koje su te zemlje potpisale i ratifikovale.
Situacija u zemljama porekla izbeglica – Sirija, Afganistan, Irak i, Iran je nestabilna; prolazak izbeglica kroz zemlje Zapadnog Balkana i region jugoistočne Europe i njihov dolazak u zapadnoeuropske države, i njihov ulazak u države Zapadne Europe, mogli bi trajati još mesecima i godinama koje su pred nama. S tim u vezi, možemo imati veće ili manje izbegličke talase na koje kao odgovorni novinari/ke i urednici/ce treba da, u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima novinarstva, civilizacijskim dometima i međunarodnim pravnim aktima odgovoriti poštujući potrebe osoba koje prelaze granice evropskih zemalja. S toga apelujemo na sve koleginice i kolege u medijima da u izveštavanju o izbeglicama i fenomenu koji ih prati, vode računa o sledećem:
Izbegavajte politizaciju
Izbegavajte stereotipiziranje, kolektivnu histeriju (bilo negativnu, bilo pozitivnu), i u svakom slučaju izbegavajte bilo kakvu politizaciju izbegličkog pitanja u zemljama tranzita i zemljama destinacije.
Ne kvalifikujte po etnicitetu ili veri
Pogrešno je uz ime izbeglica iz ranije navedenih regiona koristiti i bilo koji etnčiki ili verski epitet poput arapi, muslimani, azijci, sirijci, afganistanci i slično. Kolektivno svaka takva konstatacija je netačna. Kao i u zemljama Zapadnog Balkana, kao i u svim evropskim zemljama, tako je i u zemljama porekla izbeglica sastav stanovništva multietnički i multikonfesionalan. Samo za primer, u ukupnom stanovništvu Sirije, više je zastupljeno hrišćana, nego što je zastupljenost svih manjina u Republici Hrvatskoj u odnosu na etnički većinske Hrvate. Dakle, kolektivnim nazivom Arapi i Muslimani, za izbeglice koje nam dolaze iz tih krajeva, pored netačnosti, postoji i ozbiljna verovatnoća da ćete nekog od pripadnika manjina uvrediti takvim nazivom, a da ne govorimo o širenju domaće ksenofobije i negativnom profilisanju jednog naroda i jedne religije čiji su pripadnici takođe zastupljeni među izbeglicama. Stoga preporučujemo da u javnom medijskom prostoru govorite o izbeglicama iz određene regije (više zemalja) budući da je neprofesionalno, netačno, pogrešno i suprotno zakonu kvalifikovati ih po jedinstvenom etnicitetu ili veri.
Individualan pristup
U masovnim izbegličkim migracijama, u javnom govoru nije poželjno ni bilo kakvo stereotipiziranje ''ponašanja i kulture'' izbeglica, ni negativno, ni pozitivno. Dugoročno, svaki takav postupak čini štetu izbeglicama u zemljama u kojima se zateknu. Izbeglice, odnosno osobe u potrebi, svojim karakternim crtama nisu ništa više različite od nas i naših društava. Upozoravamo kako će među njima biti ogroman broj osoba u kategoriji poštovanja normi i etičkih vrednosti, jednako kao i u svakom društvu, moguće je da postoje i incidentna ponašanja koja odudaraju od takvih vrednosti. Kod širenja masovne pozitivne slike o izbeglicama stvaramo ''kolektivni stereotip'' koji funkcioniše dok su svi izveštaji ''dobra o dobrim ljudima'', ali se brzo i na prvi incident, ta ista kolektivna slika može promeniti i u opasnost dovesti potpuno nedužne ljude. S obzirom na strah koji svaka osoba prolazi u stanju u kojem beži spašavajući vlastiti život, pritisak, patnju, pretnje i represiju koju osećaju na vlastitoj koži svaki dan, neizvesnost i nerazumevanje jezika odnosno događaja oko sebe, vrlo je lako moguće da dođe do incidenata u smislu povišenih tonova pa i nasilja među izbeglicama, ili u interakciji s spoljnim svetom. No, ništa od toga ne određuje kolektivni identitet svih izbeglica, pa je u izveštavanju o takvim incidentima potrebno ispričati individualnu priču, bez davanja bilo kakvih kolektivnih obeležja.
Apelujemo da svakoj izbegličkoj priči u javnom prostoru pristupite individualno, imenom i prezimenom, vodeći računa o različitosti svake pojedine porodice i osobe o kojoj izveštavate. Jedino ćete na taj način veliku većinu izbeglica zaštititi od nasilja, uvreda, diskriminacije i svega što ih prati na njihovom putu i socijalizaciji u društvima domaćinima nakon što njihov put završi.
Izbegavate stereotipizaciju
Izbegavate stereotipizaciju osoba, pogotovo službenih osoba u zemljama tranzita i zemljama destinacije, koje dolaze u interakciju s izbeglicama. Iz poslednjih izveštaja vidljivo je kako se šire slike ''brutalnog postupanja mađarske policije'' i ''anđeoskog postupanja hrvatske policije“ ili policije i službenih osoba u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Niti su svi policajci u Mađarskoj “nehumani”, niti svi policajci u Hrvatskoj “humani”. U najčešćem broju slučajeva, policajci i drugi službenici državnih službi samo slede uputstva nadređenih i službene državne politke. Svako dobro delo (svaki humani gest državnog službenika u bilo kojoj zemlji) ima svoje ime i prezime, koje zaslužuje javnu pohvalu, te je važno dobra dela u javnom govoru individualizovati, odnosno one koji se trude pomoći navesti imenom i prezimenom. Samo takvim pristupom motivišemo veliku većinu da naprave isto to, da se istaknu gestom humanosti.
Ukoliko je „humani gest“ deo službene politike, i ta politika ima svoje ime i prezime, dokument ili usmenu naredbu, koju treba istaknuti, pri čemu treba izbegavati izvlačenje bilo kakvog trajnog stereotipa o toj i takvoj politici, budući da se politika u svakom trenutku može promeniti. Na isti način, svaka negativna gesta, svaki incident od strane službenih osoba ili politike, jednako ima svoje ime i prezime, i o tome je potrebno izvestiti na jednak način kao i o pozitivnim trendovima. Samo na taj način kroz medijske sadržaje je moguće osuditi negativne prakse, i ograničiti štetu koja se čini izbeglicama, koje su, na svom putu najčešće bez ikakve fizičke zaštite, prepuštene na milost i nemilost zemalja koje su im domaćini u tom trenutku.
Poštujte privatnost izbeglica
Izbeglice nemaju dom dok se nalaze na teritoriju vaše države. Stoga, svaka livada, svaki put, svaki šator ili autobuska stanica na kojoj se zateknu su njihov privatni prostor. Ne fotografišite ih bez njihove dozvole kada je to god moguće, a ako ih već fotografišete, vodite računa da se na tim fotografijama ne mogu utvrditi njihovi identiteti. Mi u ovom trenutku ne znamo kakva je individualna priča svake od pristiglih osoba i od koga ili čega oni beže. Fotografisanjem lica i identiteta izbeglica koje su na našoj teritoriji, možemo ugorziti njihov život, odnosno živote njihovih najmilijih koji nisu imali sreću da izbegnu ratnoj katastrofi. Izbeglička kriza nije foto safari, a izbeglice nisu samo objekti vaših kamera i foto aparata, već živi ljudi. Ne zaboravite kako cela medijska priča nije posebno plaćeni i reklamni tv. Izbeglice u pokretu imaju sva prava kao i građani država kroz koje prolaze, te ukoliko im ne možete pomoći, nemojte im niti otežavati ni odmagati. Vodite računa da će fotografije i snimke koje načinite, te ljude pratiti celi život u društvima u kojima se socijalizuju, te da deo njih, nakon što nastave sa životom, ne želi celoživotni „identitet izbeglice“. Još jednom apelujemo: forografišite ih i objavljujte fotografije na onaj način na koji bi učinili sa svojim najbližim i najdražim. Pitajte za dozvolu!
Koristite službene statistike
U izveštajima o brojkama, statistikama ili drugim pokazateljima koji prate izbeglički talas, koristite isključivo službene izveštaje koja su ranije verificikovana od nadlležnih državnih tela i međunarodnih organizacija (UNHCR na primer). Za sve ostale izjave političara i drugih javnih aktera, tražite potvrdu iz najmanje dva nepristrasna izvora. Brojkama i pokazateljima o izbegličkom talasu se manipuliše, a najveći deo do sad objavljenih brojki nema nikakve veze s realnošću. Ne dozvolite da kao donosioci vesti budete u službi bilo dnevne politike bilo prikrivenih interesa.
Ukoliko Vam je teško zbog ograničenja profesije, uredničke koncepcije ili drugih zakonom i profesionalnim standardima uređenih ograničenja slediti predhodne upute, molimo Vas ne činite štetu izbeglicama.
Podsećamo još jednom kako profesionalni i etički standardi novinarstva obavezuju sve vas – novinare/ke i urednike/ce na objektivno, sveobuhvatno, ujednačeno i humano izveštavanje o izbeglicama, bez korištenja govora mržnje, diskriminacije ili huškanja i pozivanja na nasilje.
U ime MEDIA CIRCLE projekta,
Udruga Partnerstvo za društveni razvoj (Hrvatska)
Udruženje Vesta (Bosna i Hercegovina)
Udruženje/udruga BH novinari (Bosna i Hercegovina)
Yucom — Komitet pravnika za ljudska prava (Srbija)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (Srbija)
Institut za javnu politiku (Crna Gora)
Centar za istraživanje, komunikaciju i razvoj “Public” (Makedonija)
Izvor: Medija centar Sarajevo
