Brisel, 15. mart 2017. (AFP/Euractiv) – Evropska unija će do kraja 2019. pooštriti propise o vatrenom oružju, pošto je Evropski parlament danas konačno usvojio tekst u kojem je jedna od najznačajnijih mera zabrana civilima da koriste neke vrste poluautomatskog oružja.
Pregovori o ovom propisu trajali su više od godinu dana, uz pritisak industrije, ljubitelja streljaštva i lovaca.
Cilj novog propisa, koji je već dobio zeleno svetlo država članica, je da "kriminalce i teroriste spreči da dođu do oružja, ili ih u tome ograniči", rekao je pred Parlamentom evropski komesar u čijoj nadležnosti je bezbednost Džulijan King (Julian King).
To ne znači da će ljubitelji streljaštva biti lišeni svoje omiljene aktivnosti za razbibrigu, dodao je on.
Potrebno je "obračunati se sa nelegalnom trgovinom oružja, ali i ojačati kontrolu vatrenog oružja koje je u legalnom vlasništvu", izjavio je King povodom novih propisa, koji su ovog puta pokrili i kolekcionare.
Važeća direktiva o vatrenom oružju iz 1991. godine "sadrži značajne bezbednosne propuste", naveo je komesar.
"Tako znamo da neko vatreno oružje koje je korišćeno u napadu na list Šarli ebdo u Parizu u januaru 2015. godine bilo takozvano akustično oružje, koje nije pokriveno važećim propisima, i koje je pretvoreno u smrtonosno oružje", naveo je on.
Objasnio je i da je deo poluautomatskog oružja koje je po sadašnjoj direktivi dozvoljeno uz malo iskustva i oruđa raspoloživog preko intereneta moguće pretvoriti u automatsko.
Cilj reforme je i da se poboljša razmena informacija između zemalja, na primer o odbijanju da se pojedincu odobri dozvola za nošenje oružja, i da se poboljša sledljivost oružja, pre svega kroz sistem obeležavanja glavnih sastavnih delova.
Tekst je usaglašen tokom više od godinu dana teških razgovora između država članica i Parlamenta, pod pritiskom lovaca, sportskih strelaca i industrije oružja koji su se plašili da će korisnicima koji nemaju loše namere biti neopravdano nametnuta ograničenja.
Jedan zvaničnik Komisije tako je u januaru izrazio žaljenje što u ovom dosijeu ima "mnogo lobiranja", što je okarakterisao kao evropsku verziju moćnog američkog lobija industrije oružja NRA.
Neke zemlje poput Češke su tražile da se propisi ne pooštre previše, dok su druge zemlje poput Luksemburga i Francuske želele restriktivnije propise.
Slične podele ispoljile su se i u Parlamentu.
Na kraju, kako je istakao belgijski socijalista Mark Tarabela (Marc Tarabella), državama članicama ostavljeno je da na svojoj teritoriji uvedu striktnije propise od evropskih.
