Beograd, 28. septembar 2017. – Srpska javnost i nacionalistički i ultranacionalistički orijentisane stranke i grupacije bi pre samo nekoliko godina na svaki pokušaj kompromisa sa Prištinom, a kamoli na otvorenu koaliciju sa optuženim za zločine protiv Srba, reagovale masovnim demonstracijama širom Srbije, ali ovoga puta se ništa nije dogodilo.
Ramuš Haradinaj, čovek koga su srpsko tužilaštvo i srpski mediji okarakterisali kao surovog ratnog zločinca i ubicu srpskih civila, postao je premijer Kosova zahvaljujući glasovima kosovskih Srba.
Time su se srpske vlasti predvođene predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu i Vašingtonu još jednom potvrdile kao politički blok koji ima punu kontrolu nad situacijom u Srbiji i koji je u stanju da, bez većih unutrašnjih potresa, menja kurs srpske politike.
Izbor nove kosovske vlade otvorio je put ka nastavku pregovora o sprovođenju Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji su blokirani već mesecima zbog toga što u kosovskom parlamentu nije bilo dogovora o formiranju većine.
U pregovorima o formiranju nove kosovske vlade i srpskoj podršci Haradinaju nije bilo zvaničnog posredovanja Evropske unije i SAD, ali je logično pretpostaviti da su oni pažljivo pratili razvoj događaja i da su uticali na odluke, kako Beograda tako i Prištine.
Vučić se nada (a sasvim je moguće da ima i takvo obećanje) da će Haradinaj i njegova vlada omogućiti formiranje Zajednice srpskih opština u srpskoj enklavi na severu Kosova. Zajednicu srpskih opština Beograd vidi kao svoje glavno postignuće u okviru Briselskog sporazuma.
Ukoliko napravi neki napredak u tom pogledu, Vučić to može da iskoristi kako bi dokazivao da je Srbija uspela da obezbedi institucionalni okvir za zaštitu Srba na Kosovu i kako je zbog toga vredelo prihvatiti koaliciju čak i sa Haradinajem.
Tekst Dragana Janjića, u celosti, možete pročitati na portalu balcanicaucaso.org.
