Podgorica, 10. novembar 2016. – Napredak, iako neujednačen, ostvaren je u pravcu povećanja održivosti u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope, navodi se u novom izveštaju “Održiva energija: koliko daleko su stigle zemlje Jugoistočne Evrope u poslednjih 5 godina” koji je objavila grupa od 17 nevladinih organizacija.
Izveštaj pokriva 7 država (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) i poredi podatke vezane za ciljeve energetske efikasnosti, proizvodnju električne energije iz uglja, sunca i vetra, kao i energetske gubitke i energetski intezitet za period od 2010 do 2015 godine, saopštava NVO Green Home iz Podgorice.
Cilj ovog dokumenta je da skrene pažnju javnosti na činjenicu da je postojeća energetska infrastruktura u sve lošijem stanju i da je vreme da odlučimo da li nam je potrebno još termoelektrana i velikih hidroelektrana ili ćemo napraviti preokret i usmeriti aktivnosti ka projektima zasnovanim na energetskoj efikasnosti i održivim oblicima energije kao što su sunce i vetar.
Izbor budućih izvora energije je sve značajniji s obzirom da su se zemlje regiona složile da preuzmu mere za ublažavanje klimatskih promena. Osim toga, pristupanje Evropskoj uniji zahteva prihvatanje sve strožijih kriterijuma za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, a samim tim i dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine.
Do sada energetske politike u regionu nisu sustigle zemlje Evropske unije ali još uvijek se može izbeći zavisnost od fosilnih goriva. U poslednjih nekoliko godina jedina izgrađena termoelektrana u regionu je Stanari u Bosni i Hercegovini dok su radovi na izgradnji termoelektrane Plomin C u Hrvatskoj prekinuti.
Izveštaj pokazuje da je u svim državama u regionu u određenoj mjeri zabeleženo smanjenje emisija CO2, gubitaka električne energije, smanjenja energetskog inteziteta, dok je manji napredak ostvaren u pogledu borbe protiv korupcije kao i upotrebe solarne energije i energije vetra.
U odnosu na 2010. godinu u Crnoj Gori je i dalje proizvodnja električne energije najvećim delom zasnovana na uglju. I pored toga što je zabeležen blagi pad gubitaka na prenosnoj i distributivnoj mreži , sa 23,8% na 21,4% , to je još uvek 3 puta više od proseka zemalja Evropske unije.
Zajedno sa Srbijom i Makedonijom, Crna Gora je postigla određeni napredak kada je reč o energetskom intezitetu što se može dovesti u vezu sa opadanjem proizvodnje u industriji aluminijuma.
Generalno gledano, rezultati izveštaja pokazuju da trenutne promene nisu dovoljne ali da postoji određeni napredak ali i razlike među zemljama. Na zemljama Jugoistočne Evrope je da poboljšaju postojeće stanje i da se odupru projektima baziranim na fosilnim gorivima, koji ne samo da zagađuju životnu sredinu već troše vreme i novac koji mogu biti usmereni na energetsku efikasnost, poboljšanja mreže i obnovljive izvore energije.
