Brisel, 04. oktobar 2019. – Evropska komisija usvojila je nove mere za eko-dizajn proizvoda poput frižidera, mašina za pranje veša, mašina za sudove, televizora.
Usvajanjem ovih mera su nastavljeni napori da se smanje evropski ugljenični otisak i računi potrošača za energiju.
Unapređenje eko-dizajna proizvoda doprineće sprovođenju principa „Energetska efikasnost na prvom mestu“ koji je među prioritetima Energetske unije EU.
Kako je saopštila EK, prvi put te mere uključuju zahtev da se proizvodi mogu popraviti i reciklirati.
Ocenjeno je da će se unapređenjem radnog veka aparata, održavanja, mogućnosti za ponovnu upotrebu, nadogradnju, recikliranje i upravljanje otpadom doprineti ispunjavanju ciljeva kružne ekonomije.
Komisija procenjuje da će te mere, uz energetske oznake usvojene u martu, doneti uštedu od 167 TWh finalne potrošnje energije godišnje do 2030.
To odgovara godišnjoj potrošnji energije Danske i znači smanjenje CO2 ekvivalenta za više od 46 miliona tona.
Za evropska domaćinstva, nove mere znače uštedu od oko 150 evra godišnje u proseku.
Nova ušteda dolazi na već ostvarenu zahvaljujući odredbama o eko-dizjanu i energetskim oznakama koje, očekuje se, treba da donesu godišnju uštedu od oko 150 miliona tona naftnog ekvivalenta do 2020, što odgovara godišnjoj primarnoj potrošnji energije Italije.
Za potrošače to znači u proseku za 285 evra manji račun za struju na godišnjem nivou.
Evropski komesar za klimatske akcije i energetiku Migel Arias Kanjete istakao je da je eko-dizajn ključni elemenat u borbi protiv klimatskih promena i direktan doprinos ciljevima Pariskog sporazuma o klimi.
„Kao korak ka našem dugoročnom cilju potpuno dekarbonizovane EU do 2050, naša strategija energetske efikasnosti i eko-dizajna postaje još značajnija„, rekao je Kanjete.
Direktorka Evropske organizacije potrošača (BEUC) Monik Gojens (Monique Goyens) rekla je da će novi zahtev da proizvod bude popravljiv pomoći da se produži vek malih kućnih aparata koji se prebzo kvare.
„Ključno je da napustimo trend ‘bacanja’ koji iscrpljuje prirodne resurse i prazni novčanike potrošača„, zaključila je Gojens, prenosi Euractiv.
