Proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, suština pregovaračkog poglavlja 35, je pod znakom pitanja s obzirom na to da civilno društvo i društvo u celini nisu uključeni u dijalog, bila je glavna poruka radionice koju su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Centar savremene politike, 11. jula u Beogradu.
Radionica pod nazivom “Normalizacija odnosa i evropske integracije Srbije i Kosova” organizovana je u okviru projekta “Razumljivo o Evropi! 2”. Tokom dva panela, učesnici su raspravljali o mnogim važnim pitanjima koja se tiču odnosa Srbije i Kosova, kao i o procesu evropskih integracija.
Uvodnu reč održali su Norbert Beckmann-Dierkes, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu, i Nemanja Todorović Štiplija, predsednik Centra savremene politike i glavni urednik portala European Western Balkans. Domaćini su istakli značaj teme i izrazili potrebu za konstruktivnim dijalogom uz uključivanje sektora civilnog društva.
Uvodničari na prvom panelu bili su: Dragan Popović,predsednik Centra za praktičnu politiku, Ksenija Marković,programska saradnica Foruma za etničke odnose i Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Učesnici su se složili da civilno društvo nije dovoljno uključeno u dijalog od samog početka. Javnost je izostavljena i lišena bilo kakvih suštinskih informacija o procesu, što je izazvalo nepoverenje među građanima Srbije i Kosova. Naglašeno je da dugoročni rezultati ne mogu biti postignuti bez transparentnosti i uključivanja organizacija civilnog društva u proces normalizacije odnosa. Mnogo drugih zanimljivih pitanja je pokrenuto tokom rasprave, kao na primer da li će EU imati energije da se bavi ovim pitanjem, s obzirom da je proces trenutno u zastoju, a sama EU uzdrmana unutrašnjim pitanjima. Takođe, istaknuto je da su žene isključene iz procesa, glas žena i njihovih organizacija se ne može čuti .
Na drugom panelu “Sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije I Kosova- Šta je na kraju puta?”, uvodničari su bili Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, Igor Novaković, predstavnik Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG) u Srbiji i Milica Andrić, programska direktorka NGO AKTIV, Kosovska Mitrovica.
Moderator Nikola Burazer je izrazio zabrinutost zbog nedostatka iskrene volje za sprovođenje Briselskog sporazuma, s obzirom da njegova primena utiče na celokupan proces evropskih integracija. Osim toga, on je dodao da javnost nije adekvatno informisana i da ne postoji odgovarajuća paradigma u društvu, tako da je svest o važnosti procesa je na veoma niskom nivou. Burazer je takođe naglasio da civilno društvo mora da pronađe način da bude značajan, relevantan faktor i da pomogne da taj proces bude održiviji.
Tokom rasprave istaknuto je da se ne može predvideti šta je na kraju puta, i šta će „sveobuhvatna normalizacija odnosa“ na kraju tačno podrazumevati. Pored toga, primećeno je da su uslovi gori sada u odnosu na 2013., kada su počeli pregovori na visokom nivou, retorika je oštrija , a javno mnjenje radikalizovano. Uočeno je da se na dijalog i pregovore gleda kao na neku vrstu utakmice ili takmičenja, gde jedna strana treba da pobedi, a drugi da izgubi . Ova vrsta perspektive, svakako otežava konstruktivan proces pregovaranja. Na kraju je diskutovano o stvaranju Zajednice srpskih opština, kao i tome da li će imati izvršna ovlašćenja. Učesnici su se složili da se sa stvaranjem Zajednice ne zatvara pitanje položaja i prava srpske zajednice na Kosovu, već samo konstituiše okvir za njihovo ostvarivanje.
Izvor: Centar savremene politike
