Evropska unija poslednjih godina beleži neodrživo visoke stope nezaposlenosti među mladima, što može imati mnoge negativne posledice za mlade, kao i za društvo u celini.
Pre ekonomske krize, u prvom kvartalu 2008., stopa nezaposlenosti među mladima u EU iznosila je 15,2 posto. Ekonomska kriza mlade je još teže pogodila. Iako je stopa nezaposlenosti među mladima napokon počela padati, s 21,8 posto 2014. na 20,4 posto u julu ove godine, neke zemlje i dalje imaju neodrživo visoke stope.
Najteže je u Španiji, Grčkoj, Hrvatskoj i Italiji. Po podacima Eurostata objavljenim u avgustu, u Španiji je nezaposleno 48,8 posto mladih, u Grčkoj 48,3 posto (podaci za jun), u Hrvatskoj 43,5 posto (drugi kvartal) i Italiji (40,7 posto).
Stope nezaposlenosti među mladima u dobi od 18 do 24 godine generalno su mnogo više, često dvostruko više od stopa nezaposlenosti kad se posmatra ukupno radno sposobno stanovništvo.
Najniže stope u avgustu imale su Nemačka (7 posto), Austrija (10,8 posto), Holandija(11,2 posto), Danska (11,4 posto) i Estonija (11,5 posto u julu).
Evropski istraživački projekt pod nazivom "Strateške tranzicije za mladu radnu snagu u Evropi" (STYLE) pokrenut je kako bi se razjasnili uzroci vrlo visoke nezaposlenosti među mladima.
Naučnici sa univerziteta širom Evrope koji učestvuju tom projektu razmotriće efikasnost politika tržišta rada kojima se nastoji ublažiti taj fenomen. Neka od pitanja kojima će se baviti su prekvalifikovanost, neuporedivost veština i samozapošljavanje.
Istraživanje ukazuje da ne postoji samo jedan službenik koji uzrokuje nezaposlenost među mladima u EU. Svaka situacija ima svoje izazove. Irska, Španija i Grčka imaju mnogo prekvalifikovanih mladih ljudi, dok istočnoevropske zemlje imaju problem manje 'dinamičnog' tržišta rada.
Nezaposlenost u mladoj dobi može imati dugoročne posledice kasnije u životu u obliku nižih plata, češće nezaposlenosti i kraćeg očekivanog životnog veka.
''Dokazi da nezaposlenost u mladoj dobi, posebno dugoročna, ima štetne posledice za buduće plate i izglede za zaposlenost izgledaju snažni“, ističe profesor rada i zapošljavanja Ronald McQuaid sa Univerziteta u Stirlingu.
''Postoje, takođe, značajni dokazi da može uticati na zdravlje, uključujući psihijatrijske bolesti u mladoj odrasloj dobi i psihološko zdravlje i povećane izglede za pušenje kao i generalno niže zadovoljstvo životom.''
McQuaid je rekao da poslodavci mogu smatrati razdoblja nezaposlenosti u nečijem CV-u negativnim znakom koji, na primer, upućuje na nisku produktivnost. To bi moglo povećati izglede da ta osoba ne bude zaposlena ili da joj se ponudi niže rangirano radno mesto.
Nezaposlenost na početku karijere može dovesti do toga da ljudi imaju slabije veštine, dodao je, ili do generalno gubitka samopouzdanja.
Nezaposleni mladi kao 29. država članica Evropske unije
Po podacima Evropske komisije, u EU je nezaposleno više od pet miliona mladih u dobi do 25 godina (drugi kvartal 2014.). Osim toga, više od 7,5 miliona mladih u dobi od 15 do 24 godine ne radi, ne obrazuje se niti osposobljava (NEET).
Evropska komisija svesna je važnosti tog problema. Predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker smatra ga jednim od najvažnijih u svom mandatu. Za njegove razmere kazao je da su takvi kao da EU ima 29. državu članicu koju čine nezaposleni mladi. Obećao je da će značajan deo njegovog plana za podsticanje investicija u Evropi biti posvećen rešavanju tog problema.
EU je do sada pokrenuo više inicijativa za borbu protiv nezaposlenosti među mladima. Na samitu u februaru 2013. Evropska unija je pokrenula šest milijardi eura vrednu ''Inicijativu za zapošljavanje mladih'' (YEI) namenjenu evropskim regionima s najvećim brojem nezaposlenih mladih.
Četiri meseca posle, na drugom samitu, tom fondu su dodate još dve milijarde eura, s tim da je najveći deo ukupnog iznosa stavljen na raspolaganje u prve dve godine, počevši od 2014., a ostatak do 2020.
Iste je godine pokrenuta i inicijativa Garancija za mlade u sklopu koje bi se mladima do 25 godina u roku od četiri meseca od završetka obrazovanja ili prestanka radnog odnosa trebalo ponuditi radno mesto, pripravnički staž i praksu ili dalje obrazovanje. Program je strukturna reforma koja će omogućiti brzu aktivaciju mladih tražilaca posla u najkraćem mogućem roku.
Na državama članicama sada je da te mere sprovedu u praksi.
Hrvatska je u decembru 2013. predstavila svoj plan provedbe Garancije za mlade, koji je dopunjen u aprilu 2014. Hrvatskoj je u sklopu Inicijative za zapošljavanje mladih stavljeno na raspolaganje 66,18 miliona eura za Jadransku i Kontinentalnu regiju (za obrazovanje, doprinose za zapošljavanje, naknade za vreme obrazovanja ili osposobljavanja, putne troškove itd.). Za sproveđenje Garancije za mlade Hrvatska na raspolaganju ima gotovo 150 miliona eura, što uključuje sredstva YEI-ja, 66,36 miliona eura iz Europskog socijalnog fonda za strukturne reforme i sisteme podrške i sufinansiranje iz državnog budžeta i postojeće projekte.
Komisija je 2014. Hrvatskoj preporučila jačanje efikasnosti politika tržišta rada, davanje prioriteta nastojanjima da se dopre do mladih neregistrovanih nezaposlenih i mobilizaciji privatnog sektora kako bi im pružio više prilika za praksu, zatim jačanje tržišta rada i kvalitete obrazovanja, uspostavljanje mehanizama vrednovanja kvalitete i poboljšanje uslova prelaza iz škole na tržište rada.
U izveštaju o Hrvatskoj za 2015. Komisija je ocenila da je Hrvatska preduzela niz mera u cilju rešavanja problema nezaposlenosti mladih, ali i da rešavanje slabosti u strukovnom obrazovanju i osposobljavanju i obrazovanju odraslih ostaju prioriteti u zadovoljavanju potreba tržišta rada.
Izvor: EU#MLADI
