Mediji utiču na rezultate izbora, formiraju javno mnjenje, teraju donosioce odluka da budu odgovorni, prenose vesti iz najudaljenih delova planete. Nekada su to činili putem telegrafa, pošte ili telefonske žice a danas je dovoljno samo nekoliko klikova mišem i informacija je puštena u eter.
Muzej novinarstva Newseum posmatra upravo fenomen razvoja komunikacione tehnologije, kao i načine na koje se menjalo izveštavanje o događajima ali i medijski uticaj na njih.
Žuti saobraćajni znak, očito poreklom sa područja Sarajeva, usmeravao je u prošlosti prema tranzitu sa koga su putnici mogli nastaviti vožnju ka Zagrebu, Beogradu, BanjaLuci, Tuzli ili Zenici. Danas se nalazi u novinarskom muzeju Newseum, kao jedan od znakova balkanskog ludila devedestih, kada je kao ratni suvenir bilo normalno poneti i izrešetanu putokaz tablu.
Ispod nje je parkiran takođe izbušeni beli Chevrolet kamionet koga su tokom sukoba u Bosni i Hercegovini koristili fotografi magazina Time i drugi dopisnici. Zbog brojnih udara metaka i gelera vozilo je dobilo nadimak „metalni magnet“, a Christopher Morris, tadašnji glavni fotograf Time-a za ovaj region, pričao je kako ga kamionet nikada nije izneverio. Između ostalog, preživeo je brojne napade jer je imao ojačanu oklopnu konstrukciju.
U delu muzeja posvećenom medijskim slobodama i novinarima koji su radili u ratnim zonama, odmah ispred table i Chevroleta, nalaze se šlem i laptop koje je izveštavajući iz BiH koristio novinar New York Times-a John F. Burns, za šta je 1993. godine dobio i nagradu Pulitzer. Uz još nekoliko eksponata koji se uglavnom tiču sukoba i protesta devedesetih godina prošlog veka – to je otprilike sve što je direktno povezano sa ex-Yu prostorom a nalazi se u muzeju.
Galerije uglavnom prikazuju različite faze u razvoju novinarstva i istorijske događaje – kroz prizmu medijskog izveštavanja o njima. Fokus je na Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), što i ne iznenađuje s obzirom na ulogu ove države u razvoju medija i tehnoloških inovacija, ali i na činjenicu da se muzej nalazi u Washingtonu.
Laku noć i sretno
Newseum danas ima 15 stalnih tematskih postavki, detaljno obrađenih, sa pregršt insajderskih informacija o onome što se dešavalo tokom izveštavanja i brojnih predmeta koje su novinari zaista i koristili u radu. To omogućava da se na relativno malom prostoru posmatra kako se novinarstvo razvijalo, od prvih štampanih publikacija do građanskog novinarstva na društvenim mrežama i touch screen generacije.
Osim stalnih, svake godine se postavljaju i privremene izložbe, uglavnom povodom obeležavanja jubileja. Neke od sadašnjih su posvećene: 50-oj godišnjici uključenja američkih snaga u rat u Vijetnamu, 150-oj godišnjici ubistva Abrahama Lincolna i desetoj godišnjici od kada bejzbol tim Washington Nationals domaće utakmice igra u glavnom gradu SAD-a.
“Pre pet godina, kada je bila peta godišnjica od uragana Katrina, postavili smo izložbu koja je pokazivala kako su novinari pokrivali tu priču i šta su radili da bi izveštavali o onome što se događa. Tako da je tajmnig deo načina na koji biramo izložbe. Ali gledamo i druge faktore, kao npr. šta se već nalazi u našoj kolekciji ali ne privlači mnogo pažnje posetiocima“, kaže Jonathan Thompson, direktor za odnose s javnošću Newseum-a.
Među stalnim postavkama upečatljiv je ''Memorijal novinarima'' sa fotografijama i informacijama o preko 2.000 novinara koji su izgubili život na zadatku, kao i galerija sa svim fotografijama koje su dobile Pulitzera. Značajan prostor posvećen je borbi za rasnu ravnopravnost u SAD-u šezdesetih godina prošlog veka, dok središnje mesto u „Galeriji 9/11“ zauzima antena za emitovanje, uništena rušenjem Svetskog trgovinskog centra u New Yorku. Na zidu ove galerije nalaze se naslovnice novina sa vestima o terorističkim napadima iz 2001. godine.
Osim uobičajenih izložbenih prostorija, posetioci u bioskopskim dvoranama i na monitorima na zidovima mogu pogledati čak 18 filmova, u trajanju od četiri do 25 minuta. Oni opisuju različite aspekte rada medija, poput nepristrasnog izveštavanja i zaštite izvora, ali i načina na koji Hollywood prikazuje novinare. Među atraktivnijim je 4D projekcija koja prikazuje neke od najdramatičnijih trenutaka u novinarstvu, poput radio izveštaja Edward R. Murrowa, reportera CBS-a, o bombardovanju Londona u Drugom svetskom ratu. O Murrowu, koji je svoje izveštaje završavao čuvenim „Laku noć i sretno“, je 2005. godine snimljen i istoimeni film („Good night and good luck“) sa Georgeom Clooneyem u glavnoj ulozi.
Borba za pet sloboda
Prvi Newseum je sa radom počeo 1997. godine, da bi pažnjom koju je izazvao i brojem posetilaca već nakon nekoliko godina premašio očekivanja, pa je zatvoren početkom 2002. godine. Napravljen je plan za gradnju novog muzeja, otvorenog u aprilu 2008. godine, na čuvenoj Pennsylvania aveniji koja spaja Belu kuću i Kongres – Capitol.
Upravo se na poslednjem, šestom, spratu muzeja nalazi terasa sa pogledom na aveniju koja je bila poprište bitnih momenata američke istorije, poput parada za predsedničke inauguracije ili protesta ratnih veterana i pokreta za ženska prava. Na njoj je postavljena retrospektiva svih tih događaja, od izgradnje Washingtona do danas, pa posetioci mogu da upoređuju sadašnji izgled ulica i objekata sa onim na fotografijama. Sa terase se ulazi na izložbu čiji se sadržaj uvijek menja – „Današnje naslovne stranice.“ Svakog dana u Newseum-u biraju najbolju naslovnu stranicu novina iz svake od 50 američkih država, te određenog broja internacionalnih izdanja, koje zatim tu i postavljaju. Odabrane naslovnice mogu se pregledati online, kao i još nekoliko izložbi.
Na spoljnjem zidu zgrade prema Pennsylvania aveniji ispisano je 45 reči iz Prvog amandmana američkog Ustava, koje se odnose na slobodu štampe, govora, religije, okupljanja i pisanja peticija. Borbu za ovih pet prava u Newseum-u navode kao jedan od svojih najvažnijih ciljeva.
''Fokus izložbi je upravo da pokažu zašto je to važno i zašto je važno da novinari mogu da prisustvuju određenom događaju, istorijskoj ceremoniji ili udarnim vestima i o tome izveštavaju slobodno i istinito, bez straha da bi ih vlasti mogle cenzurisati i reći im da nešto ne smeju objaviti. A očigledno je da postoje primeri širom sveta koji pokazuju koliko opasno može biti kada vlade imaju moć da zabrane novinarima pisanje o činjenicama onakvim kakve one jesu“, kaže Jonathan Thompson koji u muzeju radi sedam i po godina.
Newseum godišnje poseti oko 800.000 ljudi, iako je jedan od retkih muzeja u Washingonu čije se ulaznice naplaćuju. Cena ulaza za odrasle je oko 25 eura, a postoji mogućnost ranije online kupovine sa 10 posto popusta.
Kupljena ulaznica važi i idućeg dana – na taj su se korak u muzeju odlučili nakon što su počeli primati pritužbe posetilaca da je osam sati radnog vremena premalo za detaljan obilazak. I nisu pogrešili – s obzirom na obimnu arhivsku građu jedan dan zaista deluje malo, ne samo za medijske profesionalce već i za obične građane kojima je ovo najčešće prvi susret sa medijima iznutra.
Osim od ulaznica, muzej se finansira zahvaljujući donacijama, pa mnoge galerije u nazivu nose i ime donatora, organizacije ili pojedinca. Osim toga, prihode ostvaruju od restorana i prodavnice suvenira, i od iznajmljivanja prostorija, uključujući i dva tv studija – iz jednog od njih Al Jazeera America emituje svoju popularnu emisiju America Tonight. Stražnja strana zgrade je zapravo stambeni deo sa 134 stana, od čijeg iznajmljivanja Newseum takođe ostvaruje zaradu.
Digitalna revolucija U kontekstu razvoja novinarstva, među značajnijim segmentima muzeja je najveća od 15 stalnih galerija u kojoj je po hronološkom redu izloženo oko 400 originalnih novinskih naslovnih stranica i magazina, izdatih na istorijski bitne datume ili povodom važnih događaja. Ovo je samo manji deo arhive Newseum-a koja se sastoji iz oko 40.000 dokumenata te vrste i seže do 500 godina unazad. Između ostalog, u izloženom delu kolekcije se nalaze: nemačka knjiga-novina koja govori o smrti vođe reformacijskog pokreta Martina Luthera 1546. godine, prvo izdanje New York Times-a, naslovnica lokalnih novina Neosho Times koja obaveštava o smrti odmetnika Jesse Jamesa, naslovna stranica Dallas Morning News-a nakon ubistva John F. Kennedya i izveštaj Daily Mirror-a o prvim uspesima Beatlesa u SAD-u.
U istoj galeriji, uz požutele naslovnice smeštene u metalnim ladicama, posetiocima je na raspolaganju deset touch screen monitora sa tri interakativne izložbe i bazama podataka sa informacijama iz biografija novinara, pretraživim po imenu i prezimenu. Ovakav primer kombinovanja starog i novog nije toliko čest – veći deo muzeja ima klasičan prikaz eksponata. Pojedini segmenti muzeja ipak su okrenuti savremenom načinu prezentovanja novosti.
“Bloomberg internet, tv i radio galerija“ daje uvid u razvoj elektronskih medija kroz timeline od preko 70 radio i tv klipova, a sadrži i digitalni centar sa prikazom aktuelnih vesti i tehnologije koja ih danas oblikuje. „Galerija novih medija“ u potpunosti je interaktivna jer posetioci u njoj o novinarstvu uče kroz igru i upotrebu multimedije. Ovo je ujedno i jedna od zabavnijih galerija pošto omogućava čekiranje na Twitter-u, postavljanje svoje selfie fotografije na veliki monitor i društvene mreže, ali i kreiranje i objavljivanje vlastite novinske naslovne stranice od ponuđenih aktuelnih vesti.
U „NBC interaktivnoj redakciji“ postoji nekoliko setova tv opreme pa posetioci mogu snimati svoje javljanje na lokaciji po vlastitom izboru (Bela kuća, vremenska prognoza, sportski tereni…) i kasnije video postaviti na Youtube. Jonathan Thompson kaže da je upravo razvoj tehnologije jedan od najvećih izazova koje imaju, pre svega imajući u vidu da touch screen uređaji, iPad i sl. nisu ni postojali kada je muzej otvoren. „Nema šanse da možemo menjati tehnologiju svake ili svake druge godine, samo da bismo pratili trendove. Tako da pokušavamo dizajnirati stvari na način da nove i interakivne mogu funkcionisati godinama pre nego što se pokvare ili moraju biti zamenjene. Mislim da mnogi muzeji i atrakcije imaju sličan problem“, objašnjava direktor za odnose s javnošću Newseum-a.
Izvor: Medija centar Sarajevo
