Polazeći od nesporne pretpostavke da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave raspolažu velikim fondom imovine, Savet je započeo istraživanje o obimu fonda imovine i raspolaganju imovinom u javnoj svojini. Savet je pribavio obimnu dokumentaciju, prvenstveno od Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i ''Dipos'' doo Beograd kao primer raspolaganja imovinom u javnoj svojini, te je u skladu sa zakonskim okvirom identifikovao sistemske nepravilnosti i probleme kada je reč o raspolaganju nepokretnostima u javnoj svojini davanjem u zakup.
Utvrđeno je da je veliki broj stanova i vila u periodu Miloševićeve vladavine prodat pod sumnjivim okolnostima. Organi vlasti još uvek ne postupaju savesno prema javnoj svojini, te ne postoji kompletna i ažurna evidencija imovine u javnoj svojini i njenim korisnicima. Nepokretnosti se daju u zakup mimo važećih propisa. Samo su privilegovani pojedinci obavešteni o slobodnim nepokretnostima i mogućnosti zakupa, a visine zakupnina nisu uvek u skladu sa tržišnim cenama.
Podzakonski akti nisu u celosti u skladu sa Zakonom u javnoj svojini. Davanje u zakup nepokretnosti diplomatsko-konzularnim predstavništvima nije izričito regulisanoZakonom o javnoj svojini.
Poslovni prostori, stanovi, garaže, garažna mesta i druge nepokretnosti u javnoj svojini koje neposredno ne služe izvršavanju nadležnosti državnih organa i organizacija, te organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, mogu se koristiti za ostvarivanje prihoda putem davanja u zakup, odnosno na korišćenje.
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu preko neposredno nadležnog organa davati u zakup, odnosno na korišćenje navedene nepokretnosti, ili za ove namene osnovati javno preduzeće ili društvo kapitala. Republika Srbija je vlasnik društva kapitala „Dipos“ doo Beograd čija je delatnost iznajmljivanje nepokretnosti u svojini Republike Srbije.2 Nadležnost i postupak davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i ostvarivanje prihoda Republike Srbije po tom osnovu (zakupnina, dobit i dr.) potrebno je odrediti osnivačkim aktom ili ugovorom o davanju na korišćenje navedenih nepokretnosti društvu kapitala.
Republika Srbija, koju je zastupala Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, je sa Diposom zaključila Ugovor o davanju na korišćenje nepokretnosti dana 22.07.2009. godine, a zaključena su i dva aneksa.
Diposu je prvobitnim ugovorom na privremeno korišćenje, upravljanje i održavanje dodeljeno 159 vila, 202 stana, 27 poslovnih prostora i 57 garaža na teritoriji Grada Beograda. Od tada je došlo do promene broja nepokretnosti budući da su jedne odlukama Vlade Republike Srbije izuzimane iz fonda, a druge uvrštavane u fond. Sadašnji broj nepokretnosti se povećao i prema podacima DRI broji ukupno 523 jedinice nepokretnosti (159 reprezentativnih objekata – vile, 201 stan, 33 jedinice poslovnog prostora, 27 garaža, 7 ostalih jedinica nepokretnosti i 96 jedinica.
Dipos je za potrebIzveštaj o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojinie izrade revizije DRI naveo da je broj jedinIzveštaj o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojiniica nepokretnosti na dan 31.12.2013. godine iznosio 448 (161 reprezentativni objekat – vile, 200 stanova, 30 jedinica poslovnog prostora i 57 garaža). Sa druge strane, Dipos je Savetu dostavio podatke o broju nepokretnosti koji se kose sa navedenim (163 reprezentativna objekta, 203 stana, 32 poslovna prostora i 16 garažnih prostora).
Kako je DRI podatke crpela iz baze Direkcije, Savet zaklјučuje da Direkcija još uvek ne raspolaže sa tačnim brojem nepokretnosti u javnoj svojini, kao ni tačnim specifikacijama nepokretnosti.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini
Izvor: Savet za borbu protiv korupcije
