Dok se u EU najviše umire od kardiovaskularnih bolesti, stručnjaci upozoravaju da trenutne metode lečenja imaju ograničene domete i da treba više raditi na istraživanju novih lekova, piše EurActiv.com.
Lekari navode da značajan procenat pacijenata uopšte ne reaguje na statine, lekove za snižavanje "lošeg" holesterola.
Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok umiranja u svetu: od tih bolesti godišnje umre više ljudi nego od bilo koje druge bolesti.
Osim uticaja na zdravlje, kardiovaskularne bolesti imaju ogroman ekonomski uticaj, a procenjuje se da godišnju direktni i indirektni troškovi ovih bolesti u EU iznose 196 milijardi evra.
Kardiovaskularne bolesti imaju opseg od koronarnih bolesti srca do šloga, bolesti perifernih arterija ili glavne arterije aorte. Ove bolesti su glavni uzrok smetnji u zapadnom svetu, a glavni su uzrok smrti u 24% slučajeva u svetu.
Prema podacima iz SAD, kardiovaskularne bolesti uzmu više života nego zajedno rak, hronična oboljenja donjih disajnih puteva i nesreće.
U Evropi od kardiovaskularnih bolesti svake godine umre četiri miliona ljudi. Ima razlika u stopama smrtnosti među zemljama u zavisnosti od nivoa gojaznosti, fizičke aktivnosti i konzumiranja cigareta.
Glavni životni stilovi koji utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti su pušenje, dijeta, fizička neaktivnost i konzumiranje alkohola. Efekti nezdravih dijeta ili fizičke neaktivnosti mogu se odraziti na hipertenziju, povećani nivo holesterola, gojaznost i dijabetes, a sve to ukazuje na povećane rizike od razvijanja kardiovaskularnih bolesti.
Cena kardiovaskularnih bolesti veća je od troškova zvanične zdravstvene zaštite: oko četvrtine troškova odnosi se na troškove niske produktivnosti, druga četvrtina otpada na troškove za neformalnu negu. Reč je o rashodima porodica i prijatelja koji brinu o pacijentima sa kardiovaskularnih bolestima.
Ceo tekst možete pročitati na portalu euractiv.rs.
