1. Početna
  2. Vesti
  3. Srbija
  4. Nema ozbiljne kritičke pozicije, bez utopijske ideje

Nema ozbiljne kritičke pozicije, bez utopijske ideje

Beograd, 22. jun 2017. (Medija centar) – "Kriza javnog uma: znalci i dobošari“, četvrta je u nizu od četiri sesije, koje organizuje Medija centar Beograd, u okviru projekta pod nazivom “Kriza javnog uma”.

Intelektualci u Srbiji sve manje učestvuju u javnom životu i kreiranju društvenih prilika. Česta konfrotacija sa predstavnicima političkih stranaka, tabolidizacija društva, kao i društvo koje ne pravi razliku između kritičke javnosti i opozicije, su samo neki od razloga sve veće pasivnosti ovdašnje inteligencije. 

Misionarska uloga koju su imali intelektualci, a koja bi i dalje trebalo da postoji, prema rečima profesora Žarka Koraća, nestala je odavno.

Vremenom se to menjalo, da bismo u jednom momentu došli u situaciju da nam predsednik države postane čovek koji ima lažnu diplomu. Dakle, obrnuli smo krug“, objašnjava Korać i dodaje da intelektualci nisu dobar materijal za stranke, jer ne trpe partijsku hijerarhiju. 

Osvrćući se na ulogu medija u kreiranju javnog mnenja, on upozorava da se nikako ne sme relativizovati njihova uloga. 

Mediji su esencija javnog mnenja. U domaćim medijima nikada istiniski nije bilo prostora za liberalne ideje. Reći da je javni prostor u Srbiji sužen za liberalne ideje, u zemlji u kojoj nacionalizam vlada 27 godina, je velika greška. Taj prostor uopšte ne postoji. Srbija ima sužene mogućnosti za javnu raspravu, zahvaljuči državi koja tu raspravu ne želi. Kod nas se uopšte ne postavlja pitanje društvene uloge intelektualaca i njihovog učešća u javnom životu, već javnog života kao takvog.“

Želja da se pacifikaciju društveni sukobi i krtičke misli, prema oceni profesora Filozofskog fakulteta Mladena Lazića, dovela je do toga da se javni govor sve više redukuje, što za posledicu ima razaranje institucija.

Ministarstvo za prosvetu i nauku vodi čovek koj je verovatno kompetentan da vodi jednu gimnaziju, ali ne i dovoljno kompetentan da vodi ministarstvo prosvete i nauke. To je čovek koji donosi zakone bez konsultacija. On je toliko zauzet imenovanjima u prosveti, da je zaboravio da je ministar i one druge, naučne sfere“, smatra Lazić i zaključuje da „nema ozbiljne kritičke pozicije, bez utopijske ideje“.

Jovan Komšić, politikolog i akademik, smatra da je najveći problem pronaći dobrotu i čestitost kod intelektualaca.

Ključno pitanje koje intelektualna zajednica Srbije nije rešila, je pitanje odgovornosti inteligencije koja je pružala podršku Miloševiću za vreme ratova. Imamo značajan broj intelektualaca koji su zaposeli ključne pozicije u javnim odborima“, navodi Komšić, ujedno naglašavajući da nema nameru da idealizuje misionarsku ulogu inteligencije. „Jednostavno, ne smemo dozvoliti da se pitanje etike i morala protera iz javnog diskursa.

Srećko Mihajlović, sociolog i glavni istraživač „Demostata“, ističe da sebe više propoznaje u terminu „seljak“ u odnosu na termin „intelektualac“, te da navedena tema ne interesuje javnost i političare, ali ni same intelektulace.

Njima smeta ozbiljno promišljanje sopstvenog položaja, jer bi mnogo toga išlo njima na uštrb“, smatra Mihajlović. On, takođe, dodaje da intelektualci koji ćute o pitanjima javnog inteteresa nisu intelektualci i da, uprkos svemu, postoji prostor da se njihov glas čuje. Mišljenja pojednih intelektualaca da je taj prostor veoma sužen objašnjava kao opravdanje u glavama onih kojima je lakše da tako misle. 

Nije tačno da intelektulaci nemaju gde da kažu ono što žele, postoje mediji gde im je to omogućeno. Internet je tu, javno zborovanje je, takođe, jedna od šansi. Odgovornost inteligencije za stanje javne reči, dijaloga, umne komunikacije u ovoj zemlji se ne može abolirati. Isti je slučaj i sa političkim stanjem u zemlji. Odgovornost treba da snose oni koji znaju više od ostalih“.

Prema oceni istoričara Milana St. Protića, problem sa slobodom misli i govora u Srbiji, ima svoje korene još iz perioda nakon Drugog svetskog rata.

Sve što je bilo vredno u našem društvu u tom periodu je brisano i zabranjivano“, kazao je Protić, i dodao: „Ne samo da se ovde teško prihvata drugačije mišljenje, već se ono odmah dočekuje na nož. Problem je, što većina intelektualaca ima taj nasleđeni refleks da namaće drugima svoje mišljenje kao jedino legitimno.

Sociolog Vladimir Vuletić, smatra da mediji nisu najdogovorniji za situaciju u društvu, te da se stvara pogrešna percepcija u javnosti po tom pitanju.

Često ističemo medije, kao ključni činilac, uzrok, određene situacije u društvu. Nisam se slagao sa tim ni devedesetih. Suština je struktura društva. Imate društvo gde se većina pojedinaca najviše bori za ona pitanja koja se tiču opstanka. Tek kada se to reši, možemo govoriti o problemu medija. Mediji su čak i odličan prikaz stanja u društvu“, navodi Vuletić.

Sociolog Aleksej Kišjuhas, ocenjujući položaj intelektualaca u društvu, smatra da društvena uloga intelektualca ne treba da bude uloga dežurnog kritičara i da nama nedostaju intelektulaci koji će biti istinski tumači društva.

Ima previše filozofa koji bi da menjaju svet, a malo onih koji ga tumače. Treba nam više onih koji će nam govoriti kako jeste, a ne kako bi trebalo da bude. Kriza javne sfere u Srbiji se ogleda u raznim ekspertima i analitičarima. Oni su prividno nezavisni eksperti, a zapravo su čisti propagandisti. Svi oni dolaze iz akademskog miljea. Dakle, jesu intelektulaci. Ali često deluju kao glasnogovornici vlasti. Meni je to neka vrsta pseudo nauke. Koristi se naučna termionologija za nešto što nije nauka, već stranačka agenda.“

Zoran Panović, novinar, istakao je važnost prisustva intelektualaca u medijima.

Izostankom intelektualaca iz medija, otvara se prostor za razne mediokritete, poluintelktualce. Kritička javnost mora biti prisutna. Imam osećaj da se ovde izgubio novinarski motiv. Ne postoji naslovna strana za koju ćete reći da je potekla iz novinarskih razloga, već se stiče stav da je stigla od nekoga. Da je postojao motiv. A kad kažete motiv, to se uvek posmatra kao nešto negativno,“ zaključuje Panović.

Nisam siguran da intelektualac može da bude vrednosno neutralan“, kaže sociolog Đokica Jovanović. On se, takođe, pita da li su intelektualci privilegovani tumači stvarnosti.

Intelektulaci nisu obdareni da presuđuju o stvarima života, to je krivo mišljenje. On mora da zauzme etičan stav u odnosu na društvenu stvarnost. Bez toga i spremnosti da preuzme rizik – intelektualca nema“, stav je Jovanovića.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…

Preporučujemo…