15. oktobar 2016. (Maja Poznatov/Euractiv) – Preduzetnici u Srbiji koji paušalno plaćaju porez još ne znaju koliko će novca za te namene morati da izdvoje za ovu i prošlu godinu.
Direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić je rekao da je praksa u zemljama EU i regionu, poput Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Makedonija, drugačija, odnosno da obveznik nije dužan da plaća porez bez rešeenja, dok je u Srbiji u obavezi da nastave da plaćaju po starom rešenju.
Poreski obveznici prinuđeni su da napamet odvajaju iznose i plaćaju, a kada rešenja stignu sa zakašnjenjem problem predstavljaju iznosi koji se se u međuvremenu nagomilali, što je jako teško platiti ođednom, rekao je on za EurAktiv.
"Za nekoga ko radi sam ili ima malu firmu sa dva, tri zaposlena, to je ogromno opterećenje jer je teško akumalirati novac", rekao je on.
Podsetio je da, pošto rešenje stigne, ceo iznos mora da se uplati u nekom roku, i da preduzetnik može da traži neku vrstu reprogama, ali da je reč o dugoj proceduri od više meseci sa neizvesnim ishodom i da na kraju preduzetnik mora da plati i kamatu koja se nagomilala tokom tih meseci.
Rajić je rekao da je obaveza države da preduzetniku obezbedi predvidljivost troškova, što država zanemaruje i na svoju štetu jer i državna kasa isto trpi.
Država da snosi posledice kao i obveznik
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je rekao za EurAktiv da to udruženje insistira na promenama koje bi bile predvidiljive za poslodavce i ocenio da i država treba da snosi posledice kao i poreski obveznik.
"Neophodno je da dođe vreme kada će država i obveznici biti ravnopravni, da država plaća za greške kao i obaveznik", rekao je on i podsetio da obveznik, ako plati manji iznos poreza, očekuju sankcije i kamate, dok država, ako obveznik uplati više, nije obavezna da plati kamate.
"S jedne strane imamo Godinu preduzentištva, s druge strane na koji način mi te nove preduzetnike primamo – tako što im se ne izdaju poreska rešenja, pa ne mogu da ostvare neophodne stvari poput kredita i razlilčitih prijava", rekao je Atanacković.
Vlada Srbije je proglasila 2016. godinu godinom preduzetništva i u okviru toga predidela paket različitih programa pomoći preduzetnicima koji počinju posao ili su ga donekle već razvili.
Teško do svojih prava
Rajić je kao veliki problem je izdvojio to što se na osnovu poreskog rešenja reguliše i plaćanje zdravstvenih, penzionih i doprinosa za nezaposlene.
Zbog toga se dešava da preduzetnici imaju probleme da overe zdravstvenu knjižicu jer ne mogu da dobiju potvrdu da su izmirili porez, i provode veliki deo vremena pred šalterima, prema nekim procenama, i skoro dva dana za overu zdravstvene knjižice, rekao je on.
"Čak i ako platite veći iznos od pretpostavljenog, ne možete uvek dobiti potvrdu jer nema rešenja da se vidi da li ste platili više ili ste u dugu", rekao je on.
Dodao je da je Srbija evorpski rekorder po vremenu koje neko provede u ispunjavanju birokratskih obaveza, jer vlasnik male firme provodi i "45% aktivnog radnog vremena na zadovljavanje birokaratije".
Organizacija Poreske uprave zastarela
Atanakcović i Rajić su ocenili u osnovni problem leži u zastareloj organizaciji Poreske uprave koja nema kvalitetne informacione sisteme i mora se modernizovati.
Rajić je rekao da privrednici u aknetama Poresku upravu stavljaju na prvo mesto kao najgore organizovanu upravu u zemlju, i dodao da je taj sistem inače zatvorena institucija za komunikaciju s privredom.
On je ocenio da je praksa sa kašnjenjima u izdavanju rešenja za paušalce postoji već 10 godina a da je u "poslednje tri, četiri godine to eskaliralo".
Naveo je da "sistem iznutra već otežano funkcionšie jer je broj privrednika veći i stanje je deliakntije nego 80-tih godina" a da poreska uprava još radi na stari način. Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2000-tih bilo je manje procedura dok se sada i njihov broj i broj zakona umnožio.
Problem predstavlja i to što se često, svake druge godine, menjaju delatnosti za koje će biti moguće paušalo oporezivanje, rekao je on.
