Beograd, 28. septembar 2016. – Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Šoder rekao je 28. septembra da se za sada ne očekuje veći priliv migranata i izbeglica u Srbiju, ali da je potrebno pripremiti se i za takvu mogućnost.
On je istakao da mora postojati ravnoteža između restriktivnih i pozitivnih mera na planu migracija. Ocenio je da bi bilo dobro da Srbija ponovo, kao prošle godine, uvede proceduru rane registracije izbeglica, jer bi to, osim pružanja adekvatne zaštite, doprinelo i sprečavanju krijumčarenja, prenosi Euractiv..
"Trenutno ne izgleda verovatno da će doći do velikog priliva u narednih nekoliko meseci, ali zajedno sa vlastima i partnerima moramo se pripremiti i za takvu mogućnost ma koliko malo verovatna bila", rekao je Šoder novinarima u Begradu.
On je rekao da je broj izbeglica i migranata u Srbiji i dalje manji u poređenju sa prošlom godinom, iako njihov broj ponovo polako, ali ne i dramatično, raste.
Šoder je ocenio da je situacija takva da se njome može upravljati.
Prema podacima UNHCR-a od 27. septembra, u Srbiji je evidentirano 5.100 izbeglica i migranata, ali se pretpostavlja da je broj veći ako se uključe i ljudi o kojima ne postoji evidencija, odnosno oni koji koriste privatan smeštaj, trenutno su u pokretu ili su u vezi sa krijumčarima.
Upitan o izjavi premijera Srbije Aleksandra Vučića da Srbija neće biti parking za migrante ako Mađarska i Hrvatska zatvore granice, on je rekao da Srbija to ne treba da postane.
"Srbija ne treba i neće postati parking (za migrante) i zato je potrebno da dobije puno podrške u upravljanju migracijama na održiv i sistematičan način", rekao je on.
Šoder je ocenio da je odgovor srpskih vlasti prošle godine na krizu u saradnji sa UN agencijama i civilnim društvom bio "proaktivan i pozitivan", kada su izbeglice i migranti registrovani i kada su uzimane u obzir njihove potrebe pri pružanju usluga i utvrđivanju pravnog statusa.
"Sada bi trebalo ponovo podržati vlasti da uspostave takav sistem jer će to pomoći ne samo boljem upravljanju sadašnjim manjim brojem (izbeglica i migranata) već i sprečavanju rasta njihovog broja", rekao je on.
Istakao je da mora postojati ravnoteža između restriktivnih i pozitivnih mera, kao i da odgovor treba da bude u skladu sa interesima srpskog naroda, položajem izbeglica i međunarodnim i nacionalnim propisima.
Upitan da li će preporučiti srpskim vlastima da ponovo počnu da registruju migrante u prihvatnom centru u Preševu, po ulasku u zemlju, on je rekao da bi obnavljanje te procedure bilo dobro iz više razloga.
To bi pomoglo da se uspostavi takav sistem upravljanja migracijama koji pruža adekvatnu zaštitu izbeglicama, ali bi bilo korisno i za nacionalnu bezbednost i mnoge druge oblasti, rekao je Šoder.
"Rana registracija i obrada bi pomogli u sprečavanju krijumčarenja i omogućili da izbeglice i migranti budu manje izloženi krijumčarima", rekao je on.
Prema podacima srpskih vlasti i UNHCR od ukupno 5.000 evidentiranih izbeglica i migranata gotovo polovina, 45% su odrasli muškarci, 18% su žene, a 37% deca.
Od ukupnog broja, 53% je iz Avganistana, 14% iz Sirije, 10% iz Pakistana i 8% iz Iraka, 4% iz Irana i 11% iz ostalih zemalja.
