Novi Sad, 6. januar 2018. – Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nije dovoljno otvorena za sve zainteresovane aktere, a rešenja koja nudi nacrt ne predviđaju nikakvu dodatnu zaštitu uređivačke autonomije i nezavisnosti medija čiji su osnivači manjinski nacionalni saveti, navodi se u Izveštaju o informisanju na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji, koji je izradilo Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).
"Očiti su nedostatak i slabašnost propisanih mehanizama koji bi trebalo da zaštite uređivačku autonomiju i nezavisnost, pri čemu dodatno onespokojava i činjenica da se u posebnom Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, u delu koji se tiče informisanja na manjinskim jezicima, pitanje medijskih sloboda i pluralizma, odnosno zaštite od političkih pritisaka na uređivačku politiku ne pominje niti jednom rečju", navodi se u Izveštaju.
Precizira se da su iz Nacrta izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina izostale odredbe kojima bi se definisale pre svega odgovornosti i obaveza manjinskih nacionalnih saveta kao osnivača ustanova i privrednih društava, odnosno fondacija kao izdavača medija.
Takođe, iz Nacrta su izostale i odredbe kojima se na precizniji način definiše do sada nerešeno pitanja finansiranja ovih izdavača, piše u Izveštaju.
Navodi se da je dosadašnja praksa sa javnim konsultacijama o navedenom Nacrtu uglavnom pokazala da u tu vrstu javne rasprave nisu u dovoljnoj meri bili uključeni predstavnici civilnog društva, stručne i zainteresovane javnosti, pa se postavlja pitanje da li je to samo dijalog u kojem učestvuju predstavnici državnih organa.
U Izveštaju se konstatuje da veliki problem za nacionalne manjine koje su značajnije zastupljene van Vojvodine predstavlja činjenica da Radio televizija Srbije godinama, sem na simboličnom nivou, ne poštuje svoju zakonsku obavezu da informiše i na jezicima nacionalnih manjina.
Izveštaj su sačinili eksperti Nezavisnog društva novinara Vojvodine Žužana Serenčeš i Nedim Sejdinović, uz podršku međunarodne organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders).
