Beograd, 09. januar 2017. – Organizacije Feniks, Nada za životinje Riska i Link plus osudile su napad na aktivistkinju Anu Kojić koja je pretučena na pragu svog stana u Beogradu i upozorile da se radi o krivičnom delu, a ne prekršaju.
Vraćajući se iz šetnje sa psom na Badnje veče, Ana Kojić doživela je napad komšije kome je, kako je navela, smetao lavež jednog od njena tri psa. Komšija ju je sačekao u mraku njihove zgrade i udarao pesnicom u glavu i lice, nanevši joj vidljive povrede. Iako postoje elementi krivičnog dela, nasilnik će biti gonjen prekršajno, što organizacije smatraju nedopustivim.
Blaga kaznena politika i prihvatanje nasilja doveli su do porasta broja žrtava u našem društvu, pri čemu napadi postaju sve brutalniji i bizarniji. Iako su ljudi danas spremni da prijave nasilje i zahtevaju zaštitu, odgovarajuća reakcija državnih organa često izostaje.
U ovom slučaju, umesto da javno tužilaštvo pokrene krivični postupak protiv nasilnika, doneta je odluka da policija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Svedoci smo neefikasnog rada pravosudnih organa i zastarevanja brojnih prekršaja, zbog čega mnogi učinioci prekršaja nisu platili ni novčanu kaznu, niti su bar simbolično upozoreni od strane države da moraju da promene svoje ponašanje.
Tretiranjem napada na aktivistkinju kao prekršaja, nasilnik se ohrabruje da nastavi sa zlostavljanjem svoje komšinice.
Ovo je samo jedan od učestalih slučajeva nasilja koje trpe aktivisti i aktivistkinje koji pomažu napuštenim kućnim ljubimcima. Nedavno je u istom delu grada napadnut aktivista dok je šetao psa. Lavež psa je u svim tim slučajevima samo izgovor za iživljavanje na ljudima koji su se posvetili zbrinjavanju životinja.
Važno je napomenuti da su se stotine Beograđana i Beograđanki uključili u rešavanje problema napuštenih kućnih ljubimaca jer ga gradska uprava ne rešava dugi niz godina, iako svake godine potroši nekoliko miliona evra za aktivnosti gradske zoohigijenske službe.
Građani i građanke nam se svakodnevno obraćaju i žale da su kao aktivisti, ali i kao vlasnici kućnih ljubimaca neretko predmet maltretiranja, najčešće vređanja i pretnji, ali i fizičkog zlostavljanja. U svim tim slučajevima gde su uključene i životinje primetno je pojačano opravdavanje nasilja.
Same izmene Krivičnog zakonika neće dovesti do promene ukoliko čitavo društvo ne promeni tolerantan stav prema nasilju, a u tom procesu najveću odgovornost imaju nosioci javnih i političkih funkcija.