NALED: Za najveću promenu u poslovnom ambijentu potrebne tri reforme

Beograd – Tri reforme koje bi napravile najveću promenu u poslovnom ambijentu bile bi unapređenje radnog zakonodavstva i poresko rasterećenje rada, rešavanje imovinskih pitanja nad nepokretnostima, kao i unapređenje zdravstvenog sistema.

To je saopštila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Kako navode u saopštenju, prvu godinu mandata nova Vlada Srbije trebalo bi da iskoristi za najteže reforme, a NALED predlaže upravo te tri.

Dodaju da bi izmene radnog zakonodavstva trebalo da idu u pravcu boljeg regulisanja povremenih i kratkotrajnih oblika angažovanja, preciznije regulisanje probnog rada i rada od kuće, olakšavanje komunikacije i informisanja radnika, omogućavanje fleksibilnijeg korišćenja godišnjih odmora u skladu sa potrebama radnika i kompletna digitalizacija pri razmeni dokumentacije ili arhiviranju.

Dodaju da bi bilo potrebno da sve što se dosad radilo na papiru prebaci u elektronski format kako bi se olakšalo zapošljavanje i smanjila administracija poslodavcima.

Takođe, navode, neophodno je rešiti i pitanje privremenih i povremenih poslova, koji su jedna od najčešće zloupotrebljavanih načina angažovanja radnika.

Uz to, smatraju, potrebno je i regulisati fleksibilne oblike rada, a u tom segmentu posebno je važno nastaviti sa proširenjem pojednostavljene procedure angažovanja sezonskih i povremenih radnika na poslove u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu i pomoći u kući gde je i do 100.000 radnika angažovano na crno.

Pre svega, ističu, sa ciljem da ti radnici budu prijavljeni, da im se uplaćuje penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj povrede na radu, da dobiju potvrdu o radnom angažovanju, ali da zbog povremenog angažovanja ne ostaju bez socijalnih primanja ukoliko su u toj kategoriji stanovništva.

Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladislav Cvetković kaže da zajedno sa reformom radnog zakonodavstva potrebno je da dođe do smanjenja poreskog opterećenja rada.

Srbija u poređenju sa drugim zemljama ima veoma visoke namete na najniže zarade i izraženo nisku progresivnost između oporezivanja nižih i viših plata. Postoji više načina na koja bi ova pitanja mogla da se reše, od povećanja neoporezivog dela zarade, promene osnovice za utvrđivanje doprinosa, drugačijeg regulisanja zdravstvenog osiguranja do uvođenja oslobođenja od plaćanja poreza za izdržavane članove porodice„, kazao je Cvetković.

Kada je reč o rešavanju imovinskih pitanja nad nepokretnostima, ključna mera trebalo bi da bude završetak procesa legalizacije, u kojem stoji zarobljena imovina vredna više od 25 milijardi evra, a koja bi mogla da bude iskorišćena za stvaranje nove vrednosti.

Iz NALED-a navode i da je potrebno ukinuti naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad nepokretnostima za pravna lica, koja nije ispunila svrhu zbog koje je uvedena i drži „zaključano“ 5.000 hektara građevinskog zemljišta, dok država gubi investicije i potencijalna radna mesta.

U sklopu te reforme trebalo bi rešiti i druga sporna pitanja, pre svega rešiti više desetina hiljada predmeta za upis u katastar podnetih pre 2018. koji još nisu rešeni. Po ugledu na reformu kojom su se ubrzali svi postupci podneti preko eŠaltera, potrebno je reformisati i rešavanje starih predmeta i uključiti beležnike u rešavanje tih predmeta, u delu koji se odnosi na imovinsko-pravne odnose, s obzirom na to da je ovo upravo njihov domen ekspertize„, navodi se u saopštenju.

Kako dodaju, veliki podsticaj građevinskoj industriji dalo bi i uvođenje sistema eProstor odnosno ePlan, za digitalizaciju procesa donošenja prostornih i urbanističkih planova, čije je postojanje ključno za efikasno izdavanje građevinskih dozvola.

I na kraju, potrebno je da se svi zajedno bavimo zdravljem, i da se iskoriste kapaciteti privatnog sektora u zdravstvu, uspostavljanje razmene podataka o pacijentu i rezultatima dijagnostike korišćenjem savremenih aparata koji postoje i u privatnom sektoru, daljom digitalizacijom podataka i sistema u zdravstvu, kako bi se povećala efikasnost i smanjio administraivni pritisak na lekare„, kazao je Cvetković.

Dodao je da privatne ustanove mogu da preuzmu pružanje dela usluga državnog zdravstva o trošku RFZO što je sada praksa samo za četiri usluge.

Proširenje tog vida saradnje moglo bi da smanji liste čekanja i olakša pristup građana uslugama. Tome bi pomoglo i uvođenje novih digitalnih usluga kao što su završetak uvođenja eKartona, razvoj digitalnog medicinskog dosijea za sve pacijente, eBolovanja, eUputa i eRecepta za lekove sa svih lista„, dodao je Cvetković.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…