Beograd – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poništio je dva rešenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i naložio ponovno odlučivanje o zahtevima Inicijative A 11 – da nam se konačno dostave algoritam i izvorni kod na kojima počiva Socijalna karta.
Saopštenje za javnost A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava prenosimo u celosti.
Iako je dobro poznato da Informacioni sistem Socijalna karta, kojim upravlja pomenuto ministarstvo i koji je aktivan poslednje dve godine, počiva na algoritmu i izvornom kodu, Inicijativa A 11 već dve godine od ovog organa ne uspeva da ih dobije na uvid.
Uvid u način na koji se poluautomatizovano donose odluke o pravima iz socijalne zaštite mogao bi da objasni kako je oko 44.000 najugroženijih građana naše zemlje za dve godine primene zakona ostalo bez prava na novčanu socijalnu pomoć.
Svojevrsna saga u koju se Inicijativa A 11 upustila tražeći informacije od javnog značaja počela je još juna 2022. godine, odmah po početku primene spornog Zakona o socijalnoj karti. Osnovane su sumnje da se Informacioni sistem Socijalna karta oslanja na netransparentan, štetan algoritam koji poluautomatizovano, na osnovu oko 135 ličnih podataka iz raznih baza, socijalnim radnicima širom Srbije šalje notifikacije o promenama u statusu korisnika novčane socijalne pomoći.
Zbog traljavog uređenja celog sistema i registra Socijalna karta, socijalni radnici su često prepušteni rešavanju ovih sistemski ograničenih notifikacija bez jasnog, detaljnog uvida u situacije u kojima su pojedinačni građani, korisnici novčane socijalne pomoći.
To znači da notifikacija (obaveštenje) socijalnom radniku može da dojavi da neka osoba (ili njoj povezana osoba) odjednom ima veće prihode, što u praksi najčešće ne dovodi do logične provere činjenica, već kao posledicu prvobitno ima isključivanje građana iz sistema socijalne zaštite, bez saslušanja građana u postupku.
Utvrđivanje da li je taj građanin zaista zaradio više nego što mora da bi primao socijalnu pomoć – je poslednje dve godine tek sekundarna aktivnost za centre za socijalni rad.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odbilo je da, u prvom pokušaju Inicijative A 11 da dobije informacije od javnog značaja, dostavi algoritam i izvorni kod sistema Socijalna karta.
Isto je učinilo i u ponovljenom postupku posle žalbe koju smo poslali Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ministarstvo je ovo uradilo pozivajući se na argumente koji nemaju nikakvo zakonsko, pa ni logičko utemeljenje.
Ministarstvo u svojim odgovorima ponavlja da je izvorni kod sistema Socijalna karta od posebnog značaja i zaštićen po Zakonu o informacionoj bezbednosti, kao i da nije softver koji je vlasnički otvoren da bi bio dostupan javnosti – pa samim tim izvorni kod nije informacija od javnog značaja. Stava su i da izvorni kod predstavlja imovinu i „poslovnu tajnu Ministarstva“, kao i da je „autorsko delo“ zaštićeno Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Ministarstvo nadalje tvrdi da zapravo ne obrađuje nikakve lične podatke, kao i da „ne postoji primer nigde u svetu da je organ stavio javnosti na uvid izvorni kod softverskih aplikacija u kojima su informacije koje su pod merama zaštite informacione bezbednosti“.
Dodaju da bi otkrivanje algoritma i izvornog koda bilo „svesno stvaranje ogromnih rizika po funkcionisanje registra i zaštitu od neovlašćenog pristupa“ i poslovne tajne, da je tenderom za nabavku softvera sa dobavljačem ugovoreno čuvanje i tajnost podataka, da je izvorni kod i autorsko delo, pa samim tim ne sme da se krši.
Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti samo potvrđuju da resorno ministarstvo nema nikakav osnov da od javnosti krije podatke koji direktno utiču na način na koji građani ostvaruju pravo na usluge socijalne zaštite. Pre svega, Inicijativa A 11 postavlja pitanje – šta je ministarstvu bitnije – javni interes ili autorska prava?
Inicijativa A 11 ističe da je ovo još jedan dokaz netransparentnog načina upravljanja podacima najugroženijih građana, ali i samovolje u brizi o tim građanima. Javnost ima pravo da zna kako se koriste naši lični podaci i ko i kako odlučuje o našim pravima. Ovo je, ipak, i pitanje primene digitalnih mera nadzora i digitalne bezbednosti građana.
Transparentnost algoritma i izvornog koda na kojima se zasniva sistem koji je doveo do promena u primanjima novčane socijalne pomoći za preko 44.000 građana mora biti predmet analize javnosti.
To je standard koji se primenjuje u demokratskim zemljama kojim se, u uslovima kada se sve više koriste digitalni alati za odlučivanje o pravima građana, obezbeđuje da algoritam nije zasnovan na predrasudama, diskriminatornim stavovima ili da ne pogađa posebno neke od najugroženijih kategorija građana.
Prošlogodišnje istraživanje Lighthouse Reports pokazalo je kako u nekim evropskim gradovima mašinsko učenje i algoritmi podstiču diskriminaciju i isključivanje manjinskih zajednica iz mogućnosti ostvarivanja prava iz socijalne zaštite.
Iako nije naložio u svojim rešenjima dostavljanje algoritma i izvornog koda Informacionog sistema Socijalna karta, već je usvojio žalbe i predmet po drugi put vratio na ponovno odlučivanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ohrabruju rešenja Poverenika prema kojima Ministarstvo ne može da se poziva na poslovnu tajnu jer imovinska autorska prava više nisu na strani autora ili koautora softvera, već države.
Odavanjem izvornog koda i algoritma, navodi Poverenik, podaci o ličnosti u određenoj bazi podataka koji su pod obradom softvera ne bi bili ugroženi jer se nalaze u posebnoj celini koja nema nikakve veze sa izvornim kodom i algoritmom. Za pristup tim podacima svakako je potrebno posebno ovlašćenje – a Inicijativa A 11 ne pokušava da pristupi podacima, već uvidu u izvorni kod i algoritam koji se koristi za obradu tih vrlo osetljivih podataka.
Poverenik u svom poslednjem rešenju po žalbi Inicijative A 11 traži da Ministarstvo – ako već odlučuje da krije izvorni kod, obrazloži zašto je to bitno za demokratsko društvo, odnosno zašto je neophodno i bitnije od prava javnosti da zna.
Ukoliko je namera Ministarstva da uvede „pravedniju raspodelu socijalne pomoći, unapredi efikasnost i proaktivnost rada organa socijalne zaštite“, očekuje se da metode svog rada otvori za najširu javnost.
Inicijativa A 11 sada čeka novu, treću odluku Ministarstva, a najpre očekuje da se konačno postupi po našim zahtevima i dostave izvorni kod i algoritam Informacionog sistema Socijalna karta. Kako je naš tim upozorio početkom meseca, najmanje 44.000 ljudi ostalo je bez prava na novčanu socijalnu pomoć otkako je na snazi Zakon o socijalnoj karti, a zbog ovog i drugih štetnih efekata ovog akta tražimo njegovo hitno ukidanje.
Socijalno najranjiviji građani Srbije, jasno je, ponovo su predmet državnog eksperimenta sa tehnološkim rešenjima. Umesto da na pravovremen, precizan i pravičan način uredi sistem socijalne zaštite, država se odlučila da ad hoc uvede sistem koji direktno šteti korisnicima novčane socijalne pomoći, neosnovano ih ostavljajući bez jedinog mesečnog prihoda od 11.445 dinara, koliki je nominalni iznos ove pomoći.
Rezultati rada tima Inicijative A 11 pokazuju da građani direktno pogođeni traljavim informacionim sistemom neretko ne znaju kako da se žale, niti je bilo ko iz sistema socijalne zaštite uložio napore da ova prava približi građanima.
Inicijativa A 11 nastavlja da prati primenu Zakona o socijalnoj karti, iščekujući i odluku Ustavnog suda po našoj inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Na našoj platformi (Anti)socijalna karta možete da saznate mnogo više detalja o Socijalnoj karti, sa primerima zloupotreba otkrivenih na terenu i relevantnom statistikom za ovu podoblast socijalne zaštite.
