Brisel, 28. januar 2019. – Novi podaci Evropske uprave za zaštitu podataka predstavljeni Evropskoj komisiji pokazuju da su nadležni za zaštitu podataka širom EU primili više od 95.000 žalbi građana.
Podsećamo, Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) koja je 25. maja 2018. stupila na snagu u zemljama članicama EU, novi je evropski zakon koji bi trebalo bitno da oteža zloupotrebu privatnih podataka koji se prikupljaju na internetu.
Regulator kaže da to ukazuje koliko su građani EU svesni svojih digitalnih prava. Podatak o broju žalbi objavljen je povodom Dana zaštite podataka koji se obeležava 28. januara.
U Srbiji je kancelarija Poverenika u 2018. primila više od 7.500 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti,
"Građani su svesniji značaja zaštite podataka i njihovih prava. Oni sada koriste ta prava i nacionalne vlasti za zaštitu podataka svakodnevno rade", navodi se u zajedničkom saopštenju prvog potpredsednika EK Fransa Timermansa i evropskih komesara za jedinstveno digitalno tržište i za digitalno društvo Andrusa Ansipa i Marije Gabrijel.
"Do sada su primili više od 95.000 žalbi građana", ističe se u saopštenju komesara.
Kako je naveo regulator EU, većina žalbi odnosi se na aktivnosti poput telemarketinga, promotivnih mejlova i video nadzora.
Nadležni za zaštitu podataka u EU nadgledaju primenu zakona o zaštiti podataka širom bloka. U razgovoru sa novinarima prvi čovek Uprave za zaštitu podataka EU Đovani Butareli rekao je da je cilj za 2019. bolja saradnja sa nacionalnim agencijama.
Dan zaštite podataka obeležava se osam meseci nakon što je u EU na snagu stupila Opšta regulativa o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).
Do sada su 23 članice EU tu direktivu transponovale u nacionalne zakone a Bugarska, Grčka, Slovenija, Portugalija i Češka još rade na tome.
Komesari su u saopštenju poručili da zemlje koje još nisu transponovale GDPR u svoja zakondavstva to treba da učine što pre. "Komisija prati proces kako bi uočila potencijalne nedostatke", navodi se u saopštenju.
Direktiva GDPR omogućava kažnjavanje onih koji je krše u visini 4% globalnog prihoda ili 20 miliona evra, šta je više.
Najveća kazna do sada određena je Guglu, od 50 miliona evra, nakon što je francuska agencija za zaštitu podataka CNIL utvrdila da taj tehnološki džin nije tražio pristanak korisnika za personalizovane reklame.
Gugl je najavio žalbu na kaznu.
U Srbiji je kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti tokom 2018. primila više od 7.500 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, naveli su iz te institucije povodom proslave Dana zaštite podataka.
Kako su rekli iz kancelarije Poverenika, ta institucija sprovela je 1.452 postupka nadzora nad primenom Zakona i donela 760 upozorenja i sedam rešenja. Najviše nepravilnosti utvrđeno je u obradi podataka bez osnova.
Poverenik je tokom 2018. podneo 19 prekršajnih i šest krivičnih prijava, i dao 1.140 mišljenja građanima i pravnim licima.
Ta institucija je tokom 2018. podnela predlog za ocenu ustavnosti zakona o zaštiti konkurencije, Bezbednosno-informativnoj agenciji i DNK registru., prenosi Euractiv.
